[Bacvanin]

Хвала Бенито.

Наравно, можда се нисам довољно прецизно изразио, сви знамо да се број од 80.000 партизана односи да завршницу рата, никако на почетак.

Пишем подоста на овакве теме. Ево једнога написа за који сам био у дилеми да ли да га у опште објављујем, због гломазности (16 страна). Међутим, прилично је раширен "блогосфером", па је чак стигао и до "Википедије". Наслов:
ЈУГОНОСТАЛГИЧАРСКИ АМОК (Може да се нађе и под другим нсаловом "Приручник за југоносталгичаре").

Одличан текст! Ево само једна мала допуна у вези бесповратне помоћи коју је СФРЈ добила од Америке и других земаља ''трулог'' Запада у периоду 1948-1964.

http://www.pecatmagazin.com/2009/08/%E2%80%9A1/

Trumanova jaja, tenkovi, avioni i kamioni
Broj 78 | Piše: Radica Momčilović • 27. август 2009

Novonastala država FNR Jugoslavija, prve korake u svet napravila je uz obilatu pomoć Zapada. Mada su darovi počeli da pristižu još ratne 1943, u vidu savezničke podrške Titovoj vojsci, znak U.N.R.R.A. dao je pečat obnovi u dve posleratne godine. Ekonomska pomoć se zbog navodne ratne opasnosti protegla sve do prelomnih šezdesetih godina.



SAMO ZA DECENIJU I PO, OD 1949. DO 1964. GODINE, SAD I DRUGE ZEMLJE S ONE STRANE „GVOZDENE ZAVESE“ DODELILE SU JUGOSLAVIJI BESPOVRATNIH 30 MILIJARDI DOLARA!

Dug je zao drug. Ovu poslovičnu istinu, znanu diljem zemaljskog šara, zaobilaze jedino sadašnje srpske vlasti. Kredit na kredit, zajam na zajam, dug na dug. Što više to bolje, za bolje sutra. Nedvosmisleno obznanjuju gladnom narodu, ispijajući šampanjac prilikom svakog parafiranja menica na milionske sume pozajmica. Prezadužena Srbija grca. Niko se više i ne nada boljem životu, jer zna da svetski lihvari jedva čekaju ovcu koju će jednog dana staviti na ražanj sa sve runom. Pašće im u ruke kao pečena ševa, pravo s neba. Zašto bi, inače, sebe i zvala „nebeskom zemljom“?

Kovači lažnog novca, neuki, samozadovoljni nazovi eksperti (destruktivne) ekonomije, koji početak ovog milenijuma uzimaju kao biblijski datum rođenja nove Srbije, očigledno ne haju za učiteljicu života- istoriju. I ne žele da je upoznaju. A vredelo bi, svi su oni deca komunizma koji je opstao tolike decenije, jer su njegovi vrhovnici umeli i znali da se bespovratno domognu tuđih para zarad sveopšteg boljitka, a da o dilovima te vrste ne prozbore ni reč za javnost. Sve se radilo iz potaje, što bi narod rekao – ispod žita. Embargo ni danas nije „probijen“. A da je bilo pokušaja da se skine oznaka „strogo pov“ svedoče potonji redovi.


SVE NAŠE MISTERIJE

Pre tačno dve decenije, nekako uoči totalnog sloma Titove Jugoslavije, kao grom iz vedrog neba obelodanjen je, doduše na sasvim pouzdan podatak, da je novonastala država prve korake u svet napravila uz obilatu pomoć Zapada. Samo za deceniju i po, od 1949. do 1964. godine, SAD i druge zemlje s one strane „gvozdene zavese“ dodelile su Jugoslaviji bespovratnih 30 milijardi dolara!

Da je pomoć izdašno pristizala šuškalo se i tih zlatnih šezdesetih godina onog veka, koje danas izvesni domaći ekonomisti smatraju decenijom uzleta, s obzirom na neviđenu stopu rasta. Tu zabludu umnogome razbija činjenica u vidu brda novca koji je pristizao preko granice, uz naznaku da čak ni cifra od 30 milijardi dolara nikako nije konačna.

Ne čekajući da istina o tome nekome postane potrebna u tekućoj politici, ćutanje je sasvim namerno prekinuo naš znameniti istoričar, profesor beogradskog Filozofskog fakulteta, sada počivši dr Branko Petranović, prilikom promocije svoje knjige „Istorija Jugoslavije 1918-1988“ u Budvi. Mada ovaj podatak nije uneo u svoje trotomno delo, bila je to prilika da ponovi ono što je u prvoj polovini decembra 1988. izjavila profesorka međunarodnog prava na Beogradskom univerzitetu dr Smilja Avramov u intervjuu jednom omladinskom listu.
Tajna o izvorima blaga koji su presušili nekako uoči gromovito najavljene privredne reforme polovinom šezdesetih godina obelodanjena je, naime, najpre u uskom krugu stručnjaka, na beogradskom skupu jugoslovensko-američkih istoričara septembra iste godine. Govorilo se, između ostalog, i o američkim davanjima Jugoslaviji, ali pomenuti iznos nije potvrđen. Ubrzo posle toga, dr Smilja Avramov, inače aktivni učesnik, koja je i podnela saopštenje o političkoj strani ekonomske pomoći SAD-a Jugoslaviji 1949. godine, nedvosmisleno kazuje:

„Niko danas sa sigurnošću ne može predvideti dalji tok događaja. Jedno je, međutim, nesporno: uzalud je očekivati da će bilo koji međunarodni kontekst rešiti našu sopstvenu krizu, koja nije rezultat „nepravde“ vezane za međunarodni poredak, ili, pak, spoljnih pritisaka. Umesno je postaviti obrnuto pitanje: kako je zemlja koja je primila ogromnu pomoć od organizacije UNRA neposredno posle rata, više od 30 milijardi dolara nepovratne pomoći od SAD-a u vremenu od 1949. do 1964. prihvaćena u svetu kao pobornik mira i kao takva učestvovala u četiri mirovne operaciji Ujedinjenih nacija, upala u sveopštu političku, ekonomsku i moralnu krizu, bez presedana u sedamdesetogodišnjoj istoriji?“