30-05-2020, 10:47 PM
.
![[Слика: tgr(14).jpg]](http://vostok.rs/sajt/doc/tgr(14).jpg)
Никола Алексић носи фотографију свог претка Лекса Саичића!
Он је истакао историјску улогу Лекса Саичића који је сачувао образ Руском цару у Јапанско- руском рату јер Александар Лексо Саичић (Виницка, 5. август 1873 — Цетиње, 7. април 1911) је био васојевићки јунак, Капетан црногорске војске, а упамћен је по невероватном умећу руковања сабљом и по двобоју са јапанским ратником, из кога је изашао као победник.
Пре триста година, тачније 1711-е године у време Владике Данила, почињу дипломатски односи између Црне Горе и Русије.
На позив Петра Великог у заједничку борбу против Турака, Владика Данило је казао Црногорцима: ‘… Ми хоћемо да се Русима, а Руси нама, с Божјом помоћу, приближимо, да не бисмо једни од других били тако далеко. И Руси и ми смо исте крви и истог језика…’ Ускоро је Владика Данило отпутовао у Русију и донио позамашну помоћ Манастирима и сиромашном народу.
Александар Лексо Саичић учествовао је у Руско-јапанском рату. Црногорски одред у том рату је предводио Јован Липовац а Лексо је остао упамћен јер је 1905-е убио јапанског ратника у двобоју пред битку. Због ове победе одликован је руским ордењем.
Честитке на добијеном двобоју добио је од Адмирала руске флоте Роженственског (Рожественский, Зиновий Петрович) и Адмирала јапанске флоте Тогоа. Руска влада му је одредила четрдесет наполеона у злату годишње до краја живота. У Манџурији је унапређен у чин Капетана и до краја рата командовао је коњичким ескадроном Амурског Змајског пука. Сабља којом је савладао јапанског ратника данас се чува у Војном музеју у Москви.
Носио је следеће ордење:
Орден Свете Ане и Светог Станислава II реда са мачевима,
Светог Владимира III реда са мачевима,
Свете Ане и Светог Станислава III реда са мачевима,
Руску Рањеничку медаљу,
Орден италијанске круне IV реда,
Орден Данила Првог IV степена,
Сребрна медаља за храброст и споменица 50. године владавине Краља Николе.
Од тада па све до данашњих дана односи правих Срба- Црногораца и Руса су братски. Братска љубав два народа, једнокрвна и једноверна, ужегнута пре три века, никада се није гасила. Велики део наших предака се школовао у Русији. Многи су се из Црне Горе одселили у Русију.
У Руској Војсци било је 30 Генерала и Адмирала, досељеника из Црне Горе. Међу њима је био Руски Генерал белогардејац Андрија Бакић који из нашег краја из Забрђа код Андријевице, као и Капетан Александар Лексо Саичић, предак Николе Алексића.
Руски Пуковник је био и Кнез Холмије Никола Васојевић, који је завршио високе школе у Русији. Тако да су везе овог краја са Русијом обостране, рецимо мост на Мурини који бомбардован у НАТО агресији, пројектовао је Рус Иван Јегорович Сукаренко.
Непосредно после јудео-бољшевичког преврата, тзв. "Октобарске револуције", велики број руских емиграната обрео се у ондашњој Краљевини Југославији а око 70 000 њих се искрацало у Зеленики, међу њима и 70 Генерала и Адмирала Руске Царске Војске. Многи су отишли даље, широм Краљевине, али део њих је остао.
Црна Гора је тако добила лекаре, инжењере, стручњаке у свим областима који су радили и као професори у беранској гимназији, али и граничаре који су чували нашу Отаџбину. Њих 26 су служили као граничари до погибије на караули Језерце на Проклетијама, где су убијени од стране шиптарских качака 1924-е године а многима су кости похрањене у Црној Гори.
У својој дугој историји Црна Гора је била увек захвална Русији за помоћ. Никада Црна Гора није припадала неком војно-политичком савезу који је био непријатељски расположен према Русији јер не би било Црне Горе без помоћи братске Русије.
Зато ћемо се држати аманета Светог Петра Цетињског: ‘Моли се Богу и држи се Русије’- тог се нећемо одрећи.
Ко то данас, која сила може да се одупре поплави зла овога света? Русија! И само Русија, само – Владимир Владимирович Путин, као што је оно 1380-е године Димитрије Донски на Куликовом пољу стао пред Златном хордом а Свети Кнез Лазар 1389-е пред Муратом!
СЛАВА БОГУ НАЈЗАД СВЕ ВЕЋИ БРОЈ СРБА СХВАТА ДА СИСТЕМ 1 БИЛМЕЗ = 1 ГЛАС НЕ МОЖЕ НИШТА ПРОМЕНИТИ!
ТРАЖИ СЕ ЂЕНЕРАЛ, ТРАЖЕ СЕ 300 ХРАБРИХ!!!
Вріеме є да се окупимо!
Вріеме є да што углавимо!
Нека буде борба непрестана!
Нека буде што быти неможе!
Поколеня дела суде, што є чіе, даю свема!
ВО ИМЯ ОТЦА И СЫНА И СВЯТОГО ДУХА!
СЛАВА РОССИИ !
МЫ СЕРБЫ, СЪ НАМИ БОГЪ !
ЯКО СЪ НАМИ БОГЪ !
Да исполњатсја уста наша хваљенија твојего Господи!
Jако да појем Славу Твоју, јако сподобил јеси нас Причаститисја Свјатим Твојим Божественим Безсмертним и Животворјашчим Тајнам:
СОБЉУДИ НАС ВО ТВОЈЕЈ СВЈАТИЊИ, ВЕС ДЕН ПОУЧАТИТСЈА ПРАВДЈЕ ТВОЈЕЈ!
Ми рекосмо, по пустињи викасмо, ма Душу спасисмо!
http://www.youtube.com/watch?v=h-DJc1RRcJc
Воскресение Христово видјевше, поклонимся Святому Господу Иисусу, единому безгрешному!
![[Слика: tgr(14).jpg]](http://vostok.rs/sajt/doc/tgr(14).jpg)
Никола Алексић носи фотографију свог претка Лекса Саичића!
Он је истакао историјску улогу Лекса Саичића који је сачувао образ Руском цару у Јапанско- руском рату јер Александар Лексо Саичић (Виницка, 5. август 1873 — Цетиње, 7. април 1911) је био васојевићки јунак, Капетан црногорске војске, а упамћен је по невероватном умећу руковања сабљом и по двобоју са јапанским ратником, из кога је изашао као победник.
Пре триста година, тачније 1711-е године у време Владике Данила, почињу дипломатски односи између Црне Горе и Русије.
На позив Петра Великог у заједничку борбу против Турака, Владика Данило је казао Црногорцима: ‘… Ми хоћемо да се Русима, а Руси нама, с Божјом помоћу, приближимо, да не бисмо једни од других били тако далеко. И Руси и ми смо исте крви и истог језика…’ Ускоро је Владика Данило отпутовао у Русију и донио позамашну помоћ Манастирима и сиромашном народу.
Александар Лексо Саичић учествовао је у Руско-јапанском рату. Црногорски одред у том рату је предводио Јован Липовац а Лексо је остао упамћен јер је 1905-е убио јапанског ратника у двобоју пред битку. Због ове победе одликован је руским ордењем.
Честитке на добијеном двобоју добио је од Адмирала руске флоте Роженственског (Рожественский, Зиновий Петрович) и Адмирала јапанске флоте Тогоа. Руска влада му је одредила четрдесет наполеона у злату годишње до краја живота. У Манџурији је унапређен у чин Капетана и до краја рата командовао је коњичким ескадроном Амурског Змајског пука. Сабља којом је савладао јапанског ратника данас се чува у Војном музеју у Москви.
Носио је следеће ордење:
Орден Свете Ане и Светог Станислава II реда са мачевима,
Светог Владимира III реда са мачевима,
Свете Ане и Светог Станислава III реда са мачевима,
Руску Рањеничку медаљу,
Орден италијанске круне IV реда,
Орден Данила Првог IV степена,
Сребрна медаља за храброст и споменица 50. године владавине Краља Николе.
Од тада па све до данашњих дана односи правих Срба- Црногораца и Руса су братски. Братска љубав два народа, једнокрвна и једноверна, ужегнута пре три века, никада се није гасила. Велики део наших предака се школовао у Русији. Многи су се из Црне Горе одселили у Русију.
У Руској Војсци било је 30 Генерала и Адмирала, досељеника из Црне Горе. Међу њима је био Руски Генерал белогардејац Андрија Бакић који из нашег краја из Забрђа код Андријевице, као и Капетан Александар Лексо Саичић, предак Николе Алексића.
Руски Пуковник је био и Кнез Холмије Никола Васојевић, који је завршио високе школе у Русији. Тако да су везе овог краја са Русијом обостране, рецимо мост на Мурини који бомбардован у НАТО агресији, пројектовао је Рус Иван Јегорович Сукаренко.
Непосредно после јудео-бољшевичког преврата, тзв. "Октобарске револуције", велики број руских емиграната обрео се у ондашњој Краљевини Југославији а око 70 000 њих се искрацало у Зеленики, међу њима и 70 Генерала и Адмирала Руске Царске Војске. Многи су отишли даље, широм Краљевине, али део њих је остао.
Црна Гора је тако добила лекаре, инжењере, стручњаке у свим областима који су радили и као професори у беранској гимназији, али и граничаре који су чували нашу Отаџбину. Њих 26 су служили као граничари до погибије на караули Језерце на Проклетијама, где су убијени од стране шиптарских качака 1924-е године а многима су кости похрањене у Црној Гори.
У својој дугој историји Црна Гора је била увек захвална Русији за помоћ. Никада Црна Гора није припадала неком војно-политичком савезу који је био непријатељски расположен према Русији јер не би било Црне Горе без помоћи братске Русије.
Зато ћемо се држати аманета Светог Петра Цетињског: ‘Моли се Богу и држи се Русије’- тог се нећемо одрећи.
Ко то данас, која сила може да се одупре поплави зла овога света? Русија! И само Русија, само – Владимир Владимирович Путин, као што је оно 1380-е године Димитрије Донски на Куликовом пољу стао пред Златном хордом а Свети Кнез Лазар 1389-е пред Муратом!
СЛАВА БОГУ НАЈЗАД СВЕ ВЕЋИ БРОЈ СРБА СХВАТА ДА СИСТЕМ 1 БИЛМЕЗ = 1 ГЛАС НЕ МОЖЕ НИШТА ПРОМЕНИТИ!
ТРАЖИ СЕ ЂЕНЕРАЛ, ТРАЖЕ СЕ 300 ХРАБРИХ!!!
Вріеме є да се окупимо!
Вріеме є да што углавимо!
Нека буде борба непрестана!
Нека буде што быти неможе!
Поколеня дела суде, што є чіе, даю свема!
ВО ИМЯ ОТЦА И СЫНА И СВЯТОГО ДУХА!
СЛАВА РОССИИ !
МЫ СЕРБЫ, СЪ НАМИ БОГЪ !
ЯКО СЪ НАМИ БОГЪ !
Да исполњатсја уста наша хваљенија твојего Господи!
Jако да појем Славу Твоју, јако сподобил јеси нас Причаститисја Свјатим Твојим Божественим Безсмертним и Животворјашчим Тајнам:
СОБЉУДИ НАС ВО ТВОЈЕЈ СВЈАТИЊИ, ВЕС ДЕН ПОУЧАТИТСЈА ПРАВДЈЕ ТВОЈЕЈ!
Ми рекосмо, по пустињи викасмо, ма Душу спасисмо!
http://www.youtube.com/watch?v=h-DJc1RRcJc
Воскресение Христово видјевше, поклонимся Святому Господу Иисусу, единому безгрешному!
ПРОСВЕТАР, раб Божји и раденик на трудном воздвиженију Часног Крста и срушеног Стлпа Рашко-Сербскјаго.
СРБИН ИМА ПУТИНА ЗА БРАТА,
А ПУТИН ЈЕ ТАТА ОД САРМАТА,
ОД ЛОВЋЕНА ДО УРАЛА,
СВЕ СУ СТРАЖЕ ОД КИНЖАЛА,
ГРАДИЋЕМО НОВИ СЕВАСТОПОЉ,
ШТИТИЋЕ НАС БУЛАВА И ТОПОЉ!

