[херцеговац]

Све до 1917. године територија данашње Украјине традиционално је називана Малорусија, а становници Малоруси. Деловањем римокатоличке цркве, Пољске и Аустро-угарске монархије започет је, као локални пројекат, одвајање Галицијских Руса од Руса који је успешно спроведен. Потом је пројекат проширен на територију целе Малорусије (Украјине). Галицијску идеологију о постојању посебног Словенског народа Украјинаца прихватили су бољшевици. Тадашњи украјински политички функционери, Скрипиника и Гунка, декретом, 1922. године забрањују реч Малорусија и званично је замењују речју Украјина. После тога, као главни украјинизатор руских области у Украјини јавља се Никита Хрушчов, а од 1991. године, када Украјина стиче самосталност, и нова власт.

Мала Русија – овај појам развили су грчки православни јерарси, када су после монголског освајања руских територија остале само две слободне области Галицијско-Вољинскаја и Владимиро-Суздаљскаја

Украјина - крајина, војна граница.

Термин су прво прихватили Козаци који су били под Пољском и који су комуницирали са Пољацима. Упоредо са овим и они Козаци (козачке старешине) које су се образовале у Пољској усвојили су термин Украјина (у комуникацији са Пољацима), а са православнима, свештенством и представницима државне администрације, увек су користили термин Русија и Мала Русија. Ово посебно добро илуструје писмо Богдана Хмељицког (завршио пољске језуитске школе) и атамана Запорожске Сјече, Ивана Сирка (који није имао пољско образовање). Први је користио термин Украјина, а други Мала Русија.