[Александар Динчић]

Ако сте читали суђење Кесеровићу, а морали сте ако сте истраживали, где је разматран овај случај видели бисте да партизанима није било јасно код које земунице су побили рањенике на лицу места а код које су их одвели. Парадоксално, теже рањенике су носили уз немали физички напор да би их спровели даље, због интервенције британског доктора. Партизани су у неком тренутку вероватно погрешно закључили да су теже убили одмах. Јесте логичније али је нетачно.

Читао сам делове са тог суђења. Много су народски речено „напаковали“. Па и у вези овог догађаја.
Опет понављам, недићевци (или полиција) су написали извештај и предали Немцима. Зато има много противречности као и недоречености. Немци су морали знати да се у Александровцу налази амерички ваздухопловац. Да су то знали, они се не би ослањали на изјаве заробљених партизана – у затвору Среског суда. Тачније, шта им други напишу и пошаљу. А прецизније – спакују.

Немци нису видели партизане у Крушевцу. Извештај је сачињен на основу извештаја Специјалне полиције. Немци врло често акције домаће полиције или квислнишких војних снага наводе групно: ми смо, наши су, наши губици су, ми смо имали и сл.

Који су ваши документи да је то самовоља једног човека и да Немци нису ни видели заробљенике?

Осим што знам из усмених казивања, и ови:

"Из здравствених обзира према нашем логору, они су смештени у затвору српске полиције".

"Према достављеном извештају предао је 27.7.44. Кесеровић неколико припадника комунистичких банди тамошњем надлештву".

Немачка полиција (тајна или шуц) је испостава. Надлештво – квислиншка полиција

Такође - суђење групи сељака из Јасике, који су оптужени да су учествовали у стрељању ових рањеника, а заправо их је поубијао извесни Илија Голубовић, звани „Илија Голија“ из Јасике.

Исто тако, и сведок једне од жртава који делимично говори истину:

„Када су ти тешки рањеници са енглеским лекаром Меквели, помоћником Холом и америчким рањеним авијатичарем, стигли у Александровац, моја ћерка, каже Милка Стефановић, да је говорила са Кесеровићем. Он је њој дао часну реч да јој неће ништа бити и да ће бити упућена у болницу. Међутим, она је упућена у Специјалну полицију у Крушевац ради даљег ислеђивања, пошто је претходно осуђена на смрт. По извршеном ислеђењу у Специјалној полицији у Крушевцу, предата је четницима. Касније је пронађена убијена у селу Јасика. То је потврдио један агент Специјалне полиције Милки Стефановић".

Мени Кесеровићева изјава МекФејлу "Послаћу рањенике у Крушевац"

Нека буде као што пише у изјави британског лекара. Не спорим. Па ипак, Кесеровић му није рекао да ће их послати у немачки затвор. Недићевци су те рањене партизане отерали и то је неоспорно. А да ли ће их по доласку у град предати Немцима, Бугарима, љотићевцима, Кесеровић то није могао знати. А нису, већ су их вратили (вероватно после ургенције Милована Тадића), јер нису знали шта с њима да раде. Да је био ту, а није (налазио се у Пустој реци), сигурно да ти људи не би тако завршили.

...видели бисте да партизанима није било јасно код које земунице су побили рањенике на лицу места а код које су их одвели.

И ово заслужује мало дубљу аналазу.

Ја знам да је само један од стране четника стрељан на Великом Јастрепцу (јун-јул 1944), али притом није убијен (притајио се). То је Мија Николић, послератни шеф УДБ-е у Лесковцу. Објавио је и своје мемоаре и у њима детаљно описује тај догађај.

Поменуте рањенике из друге земунице побили су или љотићевци (сами) или Немци. Тај догађај је требала да рашчисти социјалистичка историографија (историчари и публицисти су имали сва документа на располагању). Међутим, одлучили су се за „према партизанским тврђењима“. И то се тако провлачило по локалним хроникама и монографијама. Нисам наилазио на заробљенике који су били дотерани у неки затвор (немачки, бугарски или квислиншки) или логор. Тако да су их вероватно окупатори и квислинзи ту нашли и ликвидирали. Постоји и немачки дневни извештај из јула, који каже да су љотићевци нашли партизанску базу југоисточно од Крушевца и да су ови (партизани) имали 44 мртвих. Ова база је управо била та земуница, најверованије на Ђулици (није сигурно 100%).

Уствари, њихов 3. батаљон (тада пук) је са Немцима (највероватније 5. полицијским пуком) напао импровизовани аеродром „Авдиловац“ (између Горње и Доње Јошанице).
То је оно ваше писање, из претходних постова, како се Фериш жалио да су га нападали непријатељи, бомбардовали и митраљирали месершмитови, док је припремао и удешавао аеродром.
Даље прочешљавајући ширу територију, наишли су и на ову партизанску земуницу. Зато није баш најјасније ко је поубијао те рањенике из друге земунице. Постоји чак могућност да су их побили и Руси белогардејци, који су такође претресали Јастребац. Према хронологији дешавања то је уствари била прва база-болница. Зашто су партизани из друге земунице сведочили да су четници побили њихове другове из прве? Свакако пропаганда против својих идеолошких противника.

Наравно да четници нису били милосрдне сестре приликом ових операција у Топлици, Јабланици и на Копаонику.
Међутим, тада сигурно нису убијали рањенике из јастребачких земуница (партизански исказ). Рачић је то изричито забранио. Коначно, он је разговарао са МекФејлом и онако му џентлменски пребацио за прелазак бугарских војника (тада ангажованих у операцији против снага НОВЈ) у партизанске редове. Рачићева се морала слушати. Што погине у борби-погинуло је, а што се зароби – не сме да се убија. Више је преферирао да се такви партизани излажу поругама по селима и да се врши пропаганда. А да се ликвидирају или расељавају позадинци који су по њему били далеко опаснији. И тако су команданти и радили. Касније, када је отишла Четврта група јуришних корпуса, било је ликвидирања рањеника по земуницама.

Кесеровић нам је спровео рањенике, које смо стрељали

Немају Немци никаквих додирних тачака са тим стрељањем.

Мени Кесеровићева изјава МекФејлу "Послаћу рањенике у Крушевац" и немачки документ СД-а у Крушевцу "Кесеровић нам је спровео рањенике, које смо стрељали јер нисмо могли да их испитујемо" итекако звучи као намера.

Наравно, на вама је како ћете посматрати ове догађаје из јула и августа. За мене су више него јасни.