15-06-2020, 06:48 PM
Пандемија, поглед са стране
Није могла да ми промакне недавна расправа на телевизији највидљивијих епидемиолога, који су водили битку против пандемије вируса. То ме је навело да поближе погледам њихове научне опусе.
Недавно ми је привукла пажњу нова ТВ звезда, стендап лекар др Катарина Бајец, која је поред мањих испада о вирусима, као о природи аеросола, изјавила отприлике следеће: Кад вам неко говори из близине, генски материјал (генетички не генски) који удахнете изазваће болест. Та изјава је показала понорно незнање о природи вируса и механизма инфекције вирусом домаћина. Наиме, „генски” материјал вируса није у стању да инфицира ћелију домаћина без помоћи свог омотача, капсида. Не бих трошио простор објашњавајући од чега се састоји капсид вируса и која је његова улога при инфекцији, али, још једном, без капсида геном вируса не може бити инјектиран у ћелију домаћина. То се први показали Алфред Херши и Марта Чејс (1952 године) за шта су добили Нобелову награду. То правило важи за све вирусе, вирусе који нападају бактерије, анималне и хумане ћелије и биљне ћелије. Иначе, вируси су најбројнија врста на планети и с њима ћемо тек имати проблема. Дакле, госпођо Бајец, пристајем да удахнем 100 милијарди РНК генома ковида 19 и да мирно спавам.
Морам да кажем да немам ништа против др Бајец и њеног популарисања медицине за свет који о томе врло мало зна. Врло корисна емисија. Само бих саветовао докторку да се не меша у молекуларну биологију, јер то може да јој експлодира у лице. Површна информација није исто што и знање.
Исто тако, није могла да ми промакне недавна расправа последњих месеци на телевизији највидљивијих епидемиолога, који су својим саветима водили битку против пандемије вируса. Наиме, др Радовановић је напао др Кона због неких пропуста, па се на то јавио др Горан Белојевић у одбрану др Кона, па је на крају др Радовановић одговорио обојици. То ме је навело да поближе погледам научне опусе поменутих епидемиолога, што је данас једноставно уз помоћ „Gugl skolara” или NCBI (National center for biotechnology information, Bethesda, Md). Не желим да умањим допринос поменутих епидемиолога у њиховој струци, али ту нешто јако не штима. Наиме, они су се у својим истраживањима бавили разним проблемима који немају ништа заједничко с епидемиологијом патогених микроорганизама. Та истраживања су се бавила епидемиологијом буке, психичких проблема, проблемима леворуких људи, фертилитета, балканске нефропатије, загађења ваздуха, адикцијом на алкохол и цигарете, канцера, страха од падања код старијих људи, сексуалном дисфункцијом код особа оболелих од мултипле склерозе, крвног притиска код школске деце, хигијеном стетоскопирања… Само неколико радова у вези с ХИВ-ом и папилома вирусом могло би се површно повезати с патогеним вирусима.
Очигледно, нико од наведених (укључујући и др Кисић Тепавчевић) није у каријери држао у руци петри шољу, односно озбиљно се бавио патогеним бактеријама и вирусима. Изузетак је др Кон, који има само два рада из микробијалне епидемиологије заједно с укупно 30 страних коаутора. Бар нешто. Зар код нас не постоје клинички микробиолози епидемиолози? Ако их нема, то је озбиљан проблем. Ако их има, а нису стављени у Кризни штаб, поред оних које смо најчешће виђали на ТВ, то је још већи проблем.
Професор молекуларне генетике у пензији
Др Драгутин Ј. Савић
http://www.politika.rs/scc/clanak/455838...-sa-strane
Није могла да ми промакне недавна расправа на телевизији највидљивијих епидемиолога, који су водили битку против пандемије вируса. То ме је навело да поближе погледам њихове научне опусе.
Недавно ми је привукла пажњу нова ТВ звезда, стендап лекар др Катарина Бајец, која је поред мањих испада о вирусима, као о природи аеросола, изјавила отприлике следеће: Кад вам неко говори из близине, генски материјал (генетички не генски) који удахнете изазваће болест. Та изјава је показала понорно незнање о природи вируса и механизма инфекције вирусом домаћина. Наиме, „генски” материјал вируса није у стању да инфицира ћелију домаћина без помоћи свог омотача, капсида. Не бих трошио простор објашњавајући од чега се састоји капсид вируса и која је његова улога при инфекцији, али, још једном, без капсида геном вируса не може бити инјектиран у ћелију домаћина. То се први показали Алфред Херши и Марта Чејс (1952 године) за шта су добили Нобелову награду. То правило важи за све вирусе, вирусе који нападају бактерије, анималне и хумане ћелије и биљне ћелије. Иначе, вируси су најбројнија врста на планети и с њима ћемо тек имати проблема. Дакле, госпођо Бајец, пристајем да удахнем 100 милијарди РНК генома ковида 19 и да мирно спавам.
Морам да кажем да немам ништа против др Бајец и њеног популарисања медицине за свет који о томе врло мало зна. Врло корисна емисија. Само бих саветовао докторку да се не меша у молекуларну биологију, јер то може да јој експлодира у лице. Површна информација није исто што и знање.
Исто тако, није могла да ми промакне недавна расправа последњих месеци на телевизији највидљивијих епидемиолога, који су својим саветима водили битку против пандемије вируса. Наиме, др Радовановић је напао др Кона због неких пропуста, па се на то јавио др Горан Белојевић у одбрану др Кона, па је на крају др Радовановић одговорио обојици. То ме је навело да поближе погледам научне опусе поменутих епидемиолога, што је данас једноставно уз помоћ „Gugl skolara” или NCBI (National center for biotechnology information, Bethesda, Md). Не желим да умањим допринос поменутих епидемиолога у њиховој струци, али ту нешто јако не штима. Наиме, они су се у својим истраживањима бавили разним проблемима који немају ништа заједничко с епидемиологијом патогених микроорганизама. Та истраживања су се бавила епидемиологијом буке, психичких проблема, проблемима леворуких људи, фертилитета, балканске нефропатије, загађења ваздуха, адикцијом на алкохол и цигарете, канцера, страха од падања код старијих људи, сексуалном дисфункцијом код особа оболелих од мултипле склерозе, крвног притиска код школске деце, хигијеном стетоскопирања… Само неколико радова у вези с ХИВ-ом и папилома вирусом могло би се површно повезати с патогеним вирусима.
Очигледно, нико од наведених (укључујући и др Кисић Тепавчевић) није у каријери држао у руци петри шољу, односно озбиљно се бавио патогеним бактеријама и вирусима. Изузетак је др Кон, који има само два рада из микробијалне епидемиологије заједно с укупно 30 страних коаутора. Бар нешто. Зар код нас не постоје клинички микробиолози епидемиолози? Ако их нема, то је озбиљан проблем. Ако их има, а нису стављени у Кризни штаб, поред оних које смо најчешће виђали на ТВ, то је још већи проблем.
Професор молекуларне генетике у пензији
Др Драгутин Ј. Савић
http://www.politika.rs/scc/clanak/455838...-sa-strane