[Павле И. Премовић]

Читам Времеплов Радиотелевизије Војводина која велича Марка Ристића али читам и ово: Da li je književnik Marko Ristić (1902—1984) "obojen" drugom ideologijom i sa pozicija novostečene vlasti, bio "ubeđen" da je došlo vreme da se izvrši, ne revizija vrednosti, već obračun, na život i smrt, sa dojučerašnjim kolegama? Naravno, Ristić nije osoba koja povlači obarač. On je revnosni službenik partije kojoj pripada, njen glasnogovornik: "Nema, ne može da bude slobode naroda, ni jedinstva, ni mira ni sreće, bez potpunog nemilosrdnog uništenja izdajničke reakcije, bez pravde koja, kako su rekli Koča Popović i Peko Dapčević, "obuhvata osvetu, uključuje osvetu" ("Politika", 5.11.1944.) A obuhvatanje osvete, po Ristiću, sastoji se još i u "nemilosrdnoj kazni". Razlog za tako drastičnu meru on nalazi u sledećem: "Jer i neuklonjeni izdajnik je kvasac budućeg izdajstva". I sve je to ništa drugo do obaveza. A evo i ko je taj zbog koga se sve to čini: "Na to nas obavezuju i budućnost i naša i naše dece." Krajem istog meseca iste godine, i opet u "Politici" (27.11.1944), "pesničko" pero Marka Ristića nas obaveštava da je "buduća sreća tako pouzdano obezbeđena". Razlog euforije je sledeći: "Zajedno sa koljačima i agentima i oni koje je do juče Beograd smatrao svojim uglednim građanima... pobedonosni narod počeo je već da uništava."
Ristić preporučuje još i ovo: "Srpski narod može tu sramotu, tu prljavštinu da spere sa sebe jedino jednim beskompromisnim uništavanjem svih onih uslova koji su tu prljavštinu omogućili, jednim potpunim čišćenjem svega onog što je taj gad uslovio i izlučilo."Opraštanja nema, jer bi "praštanje i zaboravljanje bilo kriminal prema časti i sreći naroda", a "teško onima koji toj sreći hoće da stanu na put." Neki od tih bili su i ljudi sa pomenutog spiska od 105 streljanih, koji "Politika" objavljuje u istom izdanju, na prvim stranama.Dokumenta o radu beogradskih intelektualaca za vreme okupacije, Ristić u oktobru i novembru 1944. godine više puta nosi u hotel Mažestik, gde je posle oslobođenja bila smeštena elita nove, partizanske vlasti. Osoba sa kojom se sastaje, vodi razgovore i od koje dobija instrukcije i ovlašćenja, jeste Milovan Đilas, tada glavni ideolog KPJ, a koga neki današnji srpski akademici (између осталих и љубимац Спутника-Матија Бећковић који му откри спомен плочу усред Београда) veličaju kao izuzetnog književnika. О улози Марка Ристића током вунених времена Голог Отока и да не говоримо. Очигледно велебеоградска србокомунистичка фукара!