26-02-2014, 02:26 AM
O неким факторима који су условили напуштање Михаиловића:
Након што је примио меморандум од Молотова по питању политике према Југославији, у којој каже да би требало покушати изградити основу за сарадњу Маршала Тита и НКОЈ с једне стране и Краља Петра и његове владе са друге стране Идн је пренео совјетски став да ће се тај задатак изузетно тешко остварити. Идн је даље изјавио да „у садашњим околностима, изгледа да се не може много добити сарадњом са Михаиловићем, али са друге стране, биће тешко саопштити краљу Петру да своју подршку и помоћ одједном преусмери са Михаиловића на партизане.“ Иднов закључак је да краљу Петру треба сугерисати да би требало да се сложи са нашим новим приступом (прилажењем ) Титу. Уколико тај план буде прихваћен, треба Краљу Петру сугерисати да се придружи Титовом штабу у Југославији. Уколико то успе, требало би пустити да се ствари саме одвијају и не би требало бринути за позицију Михаиловића и садашње Владе.
CAB 65/40 017, 20 Decembаr 1943
На састанку ратног савета, Идн је пренео да је примио телеграм од амбасадора при југословенској Влади (Стивенсона) да би требало прекинути одмах са Михаиловићем и да је информисао Стивенсона да „смо спремни да предложимо тај курс Ратном кабинету, али да морамо имати доказе о Михаиловићевој сарадњи са непријатељем и да ти докази могу бити и такве природе да се не могу јавно презентовати“.
На сугестију да би се прекид односа могао образложити одбијањем да се изврше наређене операције, Идн је изјавио да рок за то још није истекао и да остаје да се види да ли ће Михаиловић изаћи у сусрет том захтеву.
Идн је такође рекао да је Михаиловић замолио да Британци посредују у примирју са Титом, али и да је послао упутства Стивенсону да би требало заузети став да се то одбија под изговором да Британци не могу да посредују у овом тренутку и да ако жели, покуша да ступи у контакт са Титом директно.
CAB 65/40 019,28 Decembаr 1943
Он је и 3. Јануара подсетио Ратни кабинет да је он спреман да предложи прекид са Михаиловићем, али да није вољан да ти спроведе без адекватних доказа. Докази по том питању се тренутно припремају у СОЕ.
Идн је разменио телеграме са Черчилом у коме се разматрала могућност да Черчил, у одговору на Титово писмо, постави питање краљевог повратка у земљу и придруживању Титовим снагама. Премијер је био мишљења да то питање не треба постављати пре него што се прекине са Михаиловићем.
CAB 65/45 001, 03 Januar 1944
У Идновом меморандуму од 10.јануара стоји следеће:
1. Југословенска влада формирана након државног удара је била репрезентативна влада 3 народа , са превлашћу Срба у њој – пошто су Срби одговорни за 27 мартовски државни удар. Временом је та влада све мање представљала југословенски народ као целину да би сада Владу чинио скуп чиновника у Каиру. Краљ Петар је легитимни суверен Југославије, и ми имамо моралну одговорност да га подржавамо и да признамо било коју владу коју он постави.
2. У Југославији постоје 2 покрета отпора: Михаиловићев, који делује у Србији и партизански, који делује у другим деловима земље.Михаиловић је Министар у Влади његове снаге броје 15000 људи, и од мале су вредности за ратне напоре пошто је његов главни циљ „борба против комунизма“ и постоји доказ да је у тој борби против омрзнутог комунизма спреман и да прихвати помоћ Недића, па чак и немаца. Међутим, можда би неко од његових следбеника био спреман да сарађује са партизанима, који имају добро организовану армију која броји и читавих 200.000 људи и чији је примарни циљ борба против Немаца. (Прим: На састанку ратног кабинета закључено је да „герилске снаге“ у Југославији -мисли се на Титове партизане- убрзано губе позиције. 29 Novembаr 1943. CAB 65/36 031)
Њему пружамо пуну војну подршку, коју смо Михаиловићу отказали –јер се он не бори против Немаца.
3. Разматрано је да се краљу предложи да се отараси Михаиловића пошто он као Министар у Влади представља препреку за остваривање јединственог фронта и уједињење борбених група у земљи. Треба напоменути да Совјетска влада признаје Југословенску владу и информисали су нас да намеравају да пошаљу војну мисију Михаиловићу.
4. Премијер сматра да треба одмах прекинути све везе са Михаиловићем пре него што се тито упути на сарадњу са краљем. Моје мишљење је да би на тај начин краљ изгубио последњу везу са Југославијом и да би вероватно од себе отуђио значајан део мњења у Србији која је и највише одана монархији. Због тога је боље да се претходно обезбеди договор Тита и краља. Тада би Краљ био упућен у Југославију где би упутио проглас својим следбеницима да приступе титу а Михаиловића би се отарасили на основу тога што он представља препреку за остваривање југословенског јединства. Ако сада притиснемо Краља да се одрекне Михаиловића, морамо имати необорив доказ о његовој издаји, а ја још увек нисам примио никакве аргументе који се још увек припремају у СОЕ. Штавише, постоји опасност да будемо оптужени да смо жртвовали Михаиловића да бисмо угодили Совјетима, са којима – као и са Американцима, у сваком случају морамо да будемо у сагласности по овом питању. Коначно, уколико бисмо то сада урадили, Михаиловић би могао да тврди да краљ то није урадио слободном вољом и да добије да призна одлуку, при чему ће бити касније тешко извући га из земље и отпустити га. Сигурност наших војника на његовој територији би била угрожена.
CAB 66/45 019
Дан касније,Ратни кабинет,наглашавајући да је одлука да се Михаиловић отпусти коначна, сложио се са препоруком да се сачека позитиван сигнал од Меклина (да Тито прихвата да сарађује са краљем) пре него што се са Михаиловићем раскине јавно.
CAB 65/45 004 од 11. јануара 1944
Черчил износи закључке са састанка од 15 марта (присуствовали су Бејли и Стивенсон): Саветовати Краљу да распусти садашњу Владу и Михаиловића, за сазив нове се помиње Симовић. Тражити Титово (преко Меклина) мишљење шта би било од помоћи да се уради а у вези са „заједничким циљем“ – уједињене акције југословенских снага против непријатеља и реконструкција владе која ће бити по вољи југословенског народа.
CAB 65/45 021, 15 Mart 1944
* судећи по Идновом меморандуму од 10. јануара, "других" снага отпора је око 15000, и то неборбених - ових "првих"има 200.000. Чему толике перипетије, за мање од 10 % снаге?
13 априла Черчил ратном савету рекао да је ургирао овакву политику краља Петра:
Краљ мора одмах отпустити Пурићеву владу и Михаиловића, мора издати прокламацију – коју је саставио Министар спољних послова (Идн) – у којој Краљ позива поданике да се придруже (Титу у) борби против Немаца. Краљ би затим формирао „неутралну Владу“ која неће бити опречна Титу.Такође треба да изда наредбу да се Краљевска ратна морнарица употреби за активно снабдевање Тита.
Черчил је на крају рекао да ако краљ прихвати овај курс он ће му саветовати да да пусти неко време да се догађаји одвијају својим током и да чека како ће се ствари даље развијати.
CAB 65/46 003, 13 April 1944
22. маја, Черчил је на састанку ратног савета да је Краљ отпустио Пурићеву владу и да је у току поступак формирања Шубашићеве владе. Идн је одговорио да краљ „напредује веома споро“ са формирањем нове владе и изјавио да постоје предлози да нови премијер буде Грол, који је Србин. Черчил се није сложио, сматрајући да хрватски Бан треба да буде премијер и инсистирајући на томе да се треба што пре донети одлука како би се могло дати обавештење у јавности.
CAB 65/42025, 22 Maј 1944
Неколико дана касније Идн је изјавио да Срби неће подржати формирање нове Владе осим уколико британска влада не предузме кораке за поновно снабдевање ген Михаиловића. Наравно, таква ситуација је неприхватљива, и формирање владе ће се наставити и без подршке Срба.
CAB 65/42 029, 1 Jun1944
Након што је примио меморандум од Молотова по питању политике према Југославији, у којој каже да би требало покушати изградити основу за сарадњу Маршала Тита и НКОЈ с једне стране и Краља Петра и његове владе са друге стране Идн је пренео совјетски став да ће се тај задатак изузетно тешко остварити. Идн је даље изјавио да „у садашњим околностима, изгледа да се не може много добити сарадњом са Михаиловићем, али са друге стране, биће тешко саопштити краљу Петру да своју подршку и помоћ одједном преусмери са Михаиловића на партизане.“ Иднов закључак је да краљу Петру треба сугерисати да би требало да се сложи са нашим новим приступом (прилажењем ) Титу. Уколико тај план буде прихваћен, треба Краљу Петру сугерисати да се придружи Титовом штабу у Југославији. Уколико то успе, требало би пустити да се ствари саме одвијају и не би требало бринути за позицију Михаиловића и садашње Владе.
CAB 65/40 017, 20 Decembаr 1943
На састанку ратног савета, Идн је пренео да је примио телеграм од амбасадора при југословенској Влади (Стивенсона) да би требало прекинути одмах са Михаиловићем и да је информисао Стивенсона да „смо спремни да предложимо тај курс Ратном кабинету, али да морамо имати доказе о Михаиловићевој сарадњи са непријатељем и да ти докази могу бити и такве природе да се не могу јавно презентовати“.
На сугестију да би се прекид односа могао образложити одбијањем да се изврше наређене операције, Идн је изјавио да рок за то још није истекао и да остаје да се види да ли ће Михаиловић изаћи у сусрет том захтеву.
Идн је такође рекао да је Михаиловић замолио да Британци посредују у примирју са Титом, али и да је послао упутства Стивенсону да би требало заузети став да се то одбија под изговором да Британци не могу да посредују у овом тренутку и да ако жели, покуша да ступи у контакт са Титом директно.
CAB 65/40 019,28 Decembаr 1943
Он је и 3. Јануара подсетио Ратни кабинет да је он спреман да предложи прекид са Михаиловићем, али да није вољан да ти спроведе без адекватних доказа. Докази по том питању се тренутно припремају у СОЕ.
Идн је разменио телеграме са Черчилом у коме се разматрала могућност да Черчил, у одговору на Титово писмо, постави питање краљевог повратка у земљу и придруживању Титовим снагама. Премијер је био мишљења да то питање не треба постављати пре него што се прекине са Михаиловићем.
CAB 65/45 001, 03 Januar 1944
У Идновом меморандуму од 10.јануара стоји следеће:
1. Југословенска влада формирана након државног удара је била репрезентативна влада 3 народа , са превлашћу Срба у њој – пошто су Срби одговорни за 27 мартовски државни удар. Временом је та влада све мање представљала југословенски народ као целину да би сада Владу чинио скуп чиновника у Каиру. Краљ Петар је легитимни суверен Југославије, и ми имамо моралну одговорност да га подржавамо и да признамо било коју владу коју он постави.
2. У Југославији постоје 2 покрета отпора: Михаиловићев, који делује у Србији и партизански, који делује у другим деловима земље.Михаиловић је Министар у Влади његове снаге броје 15000 људи, и од мале су вредности за ратне напоре пошто је његов главни циљ „борба против комунизма“ и постоји доказ да је у тој борби против омрзнутог комунизма спреман и да прихвати помоћ Недића, па чак и немаца. Међутим, можда би неко од његових следбеника био спреман да сарађује са партизанима, који имају добро организовану армију која броји и читавих 200.000 људи и чији је примарни циљ борба против Немаца. (Прим: На састанку ратног кабинета закључено је да „герилске снаге“ у Југославији -мисли се на Титове партизане- убрзано губе позиције. 29 Novembаr 1943. CAB 65/36 031)
Њему пружамо пуну војну подршку, коју смо Михаиловићу отказали –јер се он не бори против Немаца.
3. Разматрано је да се краљу предложи да се отараси Михаиловића пошто он као Министар у Влади представља препреку за остваривање јединственог фронта и уједињење борбених група у земљи. Треба напоменути да Совјетска влада признаје Југословенску владу и информисали су нас да намеравају да пошаљу војну мисију Михаиловићу.
4. Премијер сматра да треба одмах прекинути све везе са Михаиловићем пре него што се тито упути на сарадњу са краљем. Моје мишљење је да би на тај начин краљ изгубио последњу везу са Југославијом и да би вероватно од себе отуђио значајан део мњења у Србији која је и највише одана монархији. Због тога је боље да се претходно обезбеди договор Тита и краља. Тада би Краљ био упућен у Југославију где би упутио проглас својим следбеницима да приступе титу а Михаиловића би се отарасили на основу тога што он представља препреку за остваривање југословенског јединства. Ако сада притиснемо Краља да се одрекне Михаиловића, морамо имати необорив доказ о његовој издаји, а ја још увек нисам примио никакве аргументе који се још увек припремају у СОЕ. Штавише, постоји опасност да будемо оптужени да смо жртвовали Михаиловића да бисмо угодили Совјетима, са којима – као и са Американцима, у сваком случају морамо да будемо у сагласности по овом питању. Коначно, уколико бисмо то сада урадили, Михаиловић би могао да тврди да краљ то није урадио слободном вољом и да добије да призна одлуку, при чему ће бити касније тешко извући га из земље и отпустити га. Сигурност наших војника на његовој територији би била угрожена.
CAB 66/45 019
Дан касније,Ратни кабинет,наглашавајући да је одлука да се Михаиловић отпусти коначна, сложио се са препоруком да се сачека позитиван сигнал од Меклина (да Тито прихвата да сарађује са краљем) пре него што се са Михаиловићем раскине јавно.
CAB 65/45 004 од 11. јануара 1944
Черчил износи закључке са састанка од 15 марта (присуствовали су Бејли и Стивенсон): Саветовати Краљу да распусти садашњу Владу и Михаиловића, за сазив нове се помиње Симовић. Тражити Титово (преко Меклина) мишљење шта би било од помоћи да се уради а у вези са „заједничким циљем“ – уједињене акције југословенских снага против непријатеља и реконструкција владе која ће бити по вољи југословенског народа.
CAB 65/45 021, 15 Mart 1944
* судећи по Идновом меморандуму од 10. јануара, "других" снага отпора је око 15000, и то неборбених - ових "првих"има 200.000. Чему толике перипетије, за мање од 10 % снаге?
13 априла Черчил ратном савету рекао да је ургирао овакву политику краља Петра:
Краљ мора одмах отпустити Пурићеву владу и Михаиловића, мора издати прокламацију – коју је саставио Министар спољних послова (Идн) – у којој Краљ позива поданике да се придруже (Титу у) борби против Немаца. Краљ би затим формирао „неутралну Владу“ која неће бити опречна Титу.Такође треба да изда наредбу да се Краљевска ратна морнарица употреби за активно снабдевање Тита.
Черчил је на крају рекао да ако краљ прихвати овај курс он ће му саветовати да да пусти неко време да се догађаји одвијају својим током и да чека како ће се ствари даље развијати.
CAB 65/46 003, 13 April 1944
22. маја, Черчил је на састанку ратног савета да је Краљ отпустио Пурићеву владу и да је у току поступак формирања Шубашићеве владе. Идн је одговорио да краљ „напредује веома споро“ са формирањем нове владе и изјавио да постоје предлози да нови премијер буде Грол, који је Србин. Черчил се није сложио, сматрајући да хрватски Бан треба да буде премијер и инсистирајући на томе да се треба што пре донети одлука како би се могло дати обавештење у јавности.
CAB 65/42025, 22 Maј 1944
Неколико дана касније Идн је изјавио да Срби неће подржати формирање нове Владе осим уколико британска влада не предузме кораке за поновно снабдевање ген Михаиловића. Наравно, таква ситуација је неприхватљива, и формирање владе ће се наставити и без подршке Срба.
CAB 65/42 029, 1 Jun1944