[ПРОСВЕТАР]

Иван Шмељов

ПРОСВЕТАР, раб Божји и раденик на трудном воздвиженију Часног Крста и срушеног Стлпа Рашко-Сербскјаго Пише:

Иван Шмељов, као и огромна већина руских емигрантата са којима смо имали част да саучествујемо у молтвама Господу и понекад изменимо мисли током већ више од 30 зима као најбезначајнији и смирени парохијан Руске Цркве, некад Заграничне а сад, слава Богу, соједињене са Московском Патријаршијом, па смо као такав имали и од Бога благодат да целивамо Икону Светог Цара Николаја и Свете Царске Породице читавих 20 година пре Владимира Владимировича Путина, јер је Свети Николај прослављен као Православни Светац у Руској Заграничној 1980-е године а тек 2000-е у Московској Патријаршији, Иван Шмељов дакле, до своје кончине није могао да се помири са тим да Русије више неће видети но да ће се кад-тад вратити у Отаџбину и да ће бити сахрањен у Москви на Донском гробљу.

Тај сан православног писца, рођеног Московљанина Ивана Шмељова, се остварио у Васкрслој Русији Владимира Владимировича Путина, најпре кад су изашла његова комплетна сабрана дела па кад је његова спомен-биста свечано откривена маја 2000-е године и на крају кад су у мају 2001-е године уз благослов Свјатејшег Патријарха, његови пренети у Русију на гробље Донског Манастира у Москви, где је сачувана породична гробница Шмељових.

Тако се стари Московљанин Иван Сергејевич Шмељов вратио из емиграције у Свету Русију, Царевину у скорој будућности-у то смо сигурни.

Амин, Боже дај!

А што се тиче паћеника од ЈЕРЕСИ ЗАДРТИЗМА који уз ЕКУМЕНИСТЕ покушавају овуден да натакну силиконску маску Цару Путину...језик прегризли да Бог да, обе сорте ЗЛОГУКА и шире!

РАСТРЕЉАТ ЗБОГ ШИРЕЊА ПАНИКЕ КАПИТУЛАНСТВА И ОЧАЈАЊА!

У нас Срба и Руса Православних УНИНИЈА (Очајање) јесте пре свега грех и прелест против које се треба борити ВЕРОМ И НАДЕЖДОМ!

Униније опасно осећање које често прати туга, брига...очајање а узроци њени су различити али, униније јесте грех, а то значи да независно од објективних околности, има неки духовни узрок нераскидиво повезан са губитком Надежде а Вера без Надежде је мртва зато што се Вера остварује у Надежди јер Надежда – то је реална снага која се остварује Вером и која човеку помаже да не подпадне у униније.

Човек, који живи са Вером у Бога, испуњен Надеждом у Творца, влада унутрашњом снагом да уради све да би решио проблеме и задатке који су се појавили пред њим за разлику од оног који је лишен Вере и Надежде у Бога!

Дух унинија је дух безбожништва па када униније захвати јединке, друштва и народе они престају да буду способни за живот!!!

Помолимо се дакле Господу речима велике Молитве Светог Јефрема Сирина:

„Господе и Владико живота мога! Духа лености, УНИНИЈА, властољубља и празнословља, не дај ми!

Дух целомудрености, смиреноумља, долготерпленија и љубави, даруј ми, рабу Твоме.

Да, Господе, Царе, даруј ми да сагледам сагрешења своја и да не осуђујем брата свога, јер си благословен у векове века.

Амин”.

Узнесимо Господу жарку Молитву, да нам Он да Веру, оплодотворену Надеждом и тада ће дух унинија отићи од наших срца, чинећи нас јаким, мудрим, спокојним и слободним!