27-02-2014, 09:09 PM
Налетех на занимљиву студију: "Черчилов пројекат "меки трбух Европе" - Пропуштена прилика". Аутори су Пуковник John P. Lawton и Потпуковник John Votaw (одсек за војну историју САД) из америчке војске. Студија је из 1986.
Аутори укратко, недостатак политичких циљева у стратешком планирању недолазак на Балкан током другог светског рата сматрају великом стратешком грешком савезника. Стратешку важност у Черчиловом приступу виде у војним, а још више политичким (послератним) добицима. То се наравно односи на спречавање послератног комунизирања југоисточне и централне Европе. Главну одговорност за то сносе Американци који су приступ Балкану видели само као Британску империјалистичку авантуру.
Тако, они наводе да су током 1943. рађене 4 велике студије о Балкану које су имале за циљ само да неутралишу Черчилово инсистирање на Балкану, док трају припреме за Оверлорд, а не да испитају могућности које он нуди у оквиру опште стратегије (коју је предлагао Черчил). Према ауторима, било је изводљиво спровести Оверлорд без одлагања и операцију на Балкану, а то се могло постићи редуковањем помоћи Русима на меру која би им била довољна само да победе Немце у Русији (дакле, да немају довољно средстава за енергично ширење на исток у потери за Немцима).
Затим даље кажу: "Иако смо били спремни на велике промене и прилагођавања у планирању пројекта - "прво победити Немце" када би се указала прилика за офанзивне акције на Далеком истоку, изгледа да по питању Балкана није постојала таква спремност..". Када се Черчил и Рузвелт нису могли сложити по питању Балкана, тражили су мишљење од Стаљина, што је последња ствар коју је требало урадити. Одговор на то питање даје стратегија, а не Стаљин. "Због чега је Стаљин инсистирао само на Оверлорду, уместо на Оверлорду и акцији на Балкану?".
У суштини, инвазија на Балкану није прихваћена због америчке параноје о британским колонијалним интересима и због претераног фокусирања на Оверлорду и због "одржавања Русије у рату", што су питања којима се приступало са предрасудама које су онемпогућавале сваку разумну и озбиљну дебату. Са друге стране, Британци нису успели да "меки трбух" презентују на Американцима прихватљив и разумљив начин.
Аутори закључују: "Кампања на Балкану је била могућа - у зависности од Ленд-Лиза и коришћења америчке моћи. Добитак би био: обезбедила би се помоћ Турске, доминирало би се Црним морем, отворила би се рута за знабдевање Совјета и оно што није јавно речено - окупацијом западних сила, важне територије би се сачувале од совјетског утицаја. Чист губитак. Непостојање стратегије коштало нас је совјетске доминације на Балкану и трајно ангажовање трећине наше сталне војске у Европи".
Овде је цео рад:
http://www.dtic.mil/dtic/tr/fulltext/u2/a170152.pdf
Аутори укратко, недостатак политичких циљева у стратешком планирању недолазак на Балкан током другог светског рата сматрају великом стратешком грешком савезника. Стратешку важност у Черчиловом приступу виде у војним, а још више политичким (послератним) добицима. То се наравно односи на спречавање послератног комунизирања југоисточне и централне Европе. Главну одговорност за то сносе Американци који су приступ Балкану видели само као Британску империјалистичку авантуру.
Тако, они наводе да су током 1943. рађене 4 велике студије о Балкану које су имале за циљ само да неутралишу Черчилово инсистирање на Балкану, док трају припреме за Оверлорд, а не да испитају могућности које он нуди у оквиру опште стратегије (коју је предлагао Черчил). Према ауторима, било је изводљиво спровести Оверлорд без одлагања и операцију на Балкану, а то се могло постићи редуковањем помоћи Русима на меру која би им била довољна само да победе Немце у Русији (дакле, да немају довољно средстава за енергично ширење на исток у потери за Немцима).
Затим даље кажу: "Иако смо били спремни на велике промене и прилагођавања у планирању пројекта - "прво победити Немце" када би се указала прилика за офанзивне акције на Далеком истоку, изгледа да по питању Балкана није постојала таква спремност..". Када се Черчил и Рузвелт нису могли сложити по питању Балкана, тражили су мишљење од Стаљина, што је последња ствар коју је требало урадити. Одговор на то питање даје стратегија, а не Стаљин. "Због чега је Стаљин инсистирао само на Оверлорду, уместо на Оверлорду и акцији на Балкану?".
У суштини, инвазија на Балкану није прихваћена због америчке параноје о британским колонијалним интересима и због претераног фокусирања на Оверлорду и због "одржавања Русије у рату", што су питања којима се приступало са предрасудама које су онемпогућавале сваку разумну и озбиљну дебату. Са друге стране, Британци нису успели да "меки трбух" презентују на Американцима прихватљив и разумљив начин.
Аутори закључују: "Кампања на Балкану је била могућа - у зависности од Ленд-Лиза и коришћења америчке моћи. Добитак би био: обезбедила би се помоћ Турске, доминирало би се Црним морем, отворила би се рута за знабдевање Совјета и оно што није јавно речено - окупацијом западних сила, важне територије би се сачувале од совјетског утицаја. Чист губитак. Непостојање стратегије коштало нас је совјетске доминације на Балкану и трајно ангажовање трећине наше сталне војске у Европи".
Овде је цео рад:
http://www.dtic.mil/dtic/tr/fulltext/u2/a170152.pdf