28-07-2020, 09:41 AM
Иначе, постоји оригинални документ у Војном архиву у Београду. Ово је препис документа, једног од многих, који су рађени још 50-их и 60-их година прошлог века, за потребе УДБЕ, а касније прослеђивани новооснованим локалним архивима.
То је требало Давидовић да напише у овој објави, јер овај препис документа показује најмање две чињенице: 1. да је УДБа и формално знала ко је био Савле Милосављевић, па га ипак није ухапсила него је мирно седео у Чачку и уживао благодети "првоборца". Чак се и јавно хвалио о свом учешћу у бројним злочинима над народом и четницима у Драгачеву.
2. Показује ко је преписивао документа из АВИИ у Београду, јер се радило о очигледно неписменим удбашима и то из латиничног матичног подручја који не могу да разликују слово Ш од слова П у азбуци.
Дакле, врхунац је да Давидовић некоме држи предавања у овој објави, а и сам не пише истину које је порекло документа, нити уме да га протумачи.
Да су глуп и безобразан човек рођена браћа, Давидовић показује и тиме што не користи директан архивски документ из ВА у Београду, који показује да је швапских потпомагача у прогону било знатно више, неколико десетина и да су већина дошли са стране. Не користи ни документ, дословце преписан, у коме се наводи како је наредник Новица Цогољевић лично ухватио једног од њих и касније за то, између осталог, унапређен у чин потпоручника. Оба документа се налазе у књизи Горачићи у Другом светском рату. Наравно, Давидовић не жели да користи ту књигу, јер је та књига "ревизија" његове коауторске књиге "Затамњена прошлост", а Давидовићу смета кад њему неко спочитава ревизију историје, што је, наравно, бесмислица, али зато лагано лепи етикету ревизије историје кад неко његово дело далеко превазиђе документима, односно оригиналним документима у односу на његове преписе из архива у Чачку.
Врхунац је овај копирајт на крају ове објаве. Такав безобразлук је својствен само овој лудари од Србије, где један запослени у одређеном архиву ставља ознаку заштите архивског документа на своје име.
ПС Митићу, припази да Те не тужи Давидовић.
То је требало Давидовић да напише у овој објави, јер овај препис документа показује најмање две чињенице: 1. да је УДБа и формално знала ко је био Савле Милосављевић, па га ипак није ухапсила него је мирно седео у Чачку и уживао благодети "првоборца". Чак се и јавно хвалио о свом учешћу у бројним злочинима над народом и четницима у Драгачеву.
2. Показује ко је преписивао документа из АВИИ у Београду, јер се радило о очигледно неписменим удбашима и то из латиничног матичног подручја који не могу да разликују слово Ш од слова П у азбуци.
Дакле, врхунац је да Давидовић некоме држи предавања у овој објави, а и сам не пише истину које је порекло документа, нити уме да га протумачи.
Да су глуп и безобразан човек рођена браћа, Давидовић показује и тиме што не користи директан архивски документ из ВА у Београду, који показује да је швапских потпомагача у прогону било знатно више, неколико десетина и да су већина дошли са стране. Не користи ни документ, дословце преписан, у коме се наводи како је наредник Новица Цогољевић лично ухватио једног од њих и касније за то, између осталог, унапређен у чин потпоручника. Оба документа се налазе у књизи Горачићи у Другом светском рату. Наравно, Давидовић не жели да користи ту књигу, јер је та књига "ревизија" његове коауторске књиге "Затамњена прошлост", а Давидовићу смета кад њему неко спочитава ревизију историје, што је, наравно, бесмислица, али зато лагано лепи етикету ревизије историје кад неко његово дело далеко превазиђе документима, односно оригиналним документима у односу на његове преписе из архива у Чачку.
Врхунац је овај копирајт на крају ове објаве. Такав безобразлук је својствен само овој лудари од Србије, где један запослени у одређеном архиву ставља ознаку заштите архивског документа на своје име.
ПС Митићу, припази да Те не тужи Давидовић.