[Бенито]

Прочитао.
Још једна замало заборављена књига из емиграције, донесена овде и зналачки допуњена од људи окупљених око Удружења Драгачево - Јован Бојовић ( читај Милутина Велисављевића ).
И ова књига разбија у парам парчад комунистичке остатке стереотипа и лажи.
Написао ју је Драгомир Стевановић, дражиновац, који је пази сад, био интелектуалац, хуманиста, опозиција Краљевој влади и заточеник Немаца. Чак је остао и под најтежим условима род рођени браћи, Дражином официрима. Све супротно од онога како су комунисти деценијама лагали.
Дакле, окупаторски затвори и логори били су препуни Дражиних људи. То читамо у овој књизи, кроз Стевановићево страдање на Сајмишту, као што је и Динчић осветлио лагер Ниш. Чекамо на Бањицу.
Од пута да су четници били великосрби стигло се дотле да су комунисти били антисрби. Са само својом слободом донели су најзверскије ликвидације и отимачине. Бирали су Солунце, угледне, домаћине. Одводили су их ноћу, пред децом, тако се утерује страх. Тако су одвели и ликвидирали Ака Радојевића из Ивањице. То говори ова књига.
Говори о томе и како је један просечан домаћин Сотир Стевановић из Сурдулице, у Краљевини, ишколовао синове у официра, лекара, правника и педагога. И о томе су комунисти лагали.
Драгоцено сведочанство.

Хвала на лепим речима, али моја улога је овог пута заиста била епизодна. Пише ко је приређивач.
Него, ниси прокоментарисао Прилоге. Вероватно чекаш Динчића да о томе каже или напише нешто више.
По мом скромном мишљењу, мислим да су прилози врло значајни јер се мало знало о догађајима на југу. Ана Филиповић ми је причала за неке од докумената из Војног архива да се тачно види да су последњи пут узети у руке онда када су стављени у одређену кутију. И Ти си некако кубурио највише са биографијама тих официра са југа, па мислим да Ти је ова књига доста корисна.