[Николај]

Капетан Милорад Поповић изгледа уопште није био задовољан њиме. Његов извештај Баћовићу од 24. новембра 1943. године: "Прва Невесињска бригада. Капетан Лазаревић одмах по пријему ове бригаде, не знам из којих разлога, изгубио је сваку вољу за рад те није ништа од себе дао како би ову бригаду организовао, мобилисао и корисно употребио у борбу. Његов рад био је испод сваке критике, и у опште није радио ништа, под изговором да је изгубио живце и да нема војске која ће да слуша и да се бори. Одказао је послушност после неколико подношења оставка на службу, коју сам ипак морао усвојити. У току највећих борби против црвених г. Лазаревић није дао ништа од себе нити пак његова бригада, опет кривицом старешинског кадра. Капетан Лазаревић увиђа своју кривицу, тако да он сам потписатом говори да воли пре да га стрељају него да командује са Невесињском бригадом, пошто он неможе да види очима тај народ. Нисам то хтео да извршим познавајући га као доброг официра, али га опет не разумем да се у толикој мери разочара, тим пре кад познаје овај народ, те у најкритичнијем времену да буде толико индолентан, те да ме не помогне у раду као и нашу општу ствар." Зборник, том 14, књига 3, страна 116