[Александар Динчић]

Па, тако у нашој литератури, осим записа Манојла Кораћа, које је објавила издавачка кућа Погледи, и књиге Сура гробница, сада у издању као Сура слобода, нико није поставио истинско питање о унутрашњој контроли у нацистичким логорима у којима су заточеници били Срби.
Ту се посебно издваја име Радивоја Кисића, Србина, бившег механичара и голмана Славије, Сарајлије и партизана, чије су руке окрвављене "до рамена" тако што је убијао Србе у логору Старо Сајмиште, односно Логору Земун. За овај крвави пир Кисић никада никоме није одговарао. Наставио је, после рата, свој живот у Сарајеву, за разлику од његових жртава из овог великог стратишта српског народа.
Последице тога видимо у последњих пола године сви ми који смо и даље изложени слугерањама немачких нациста.

Бенито, и Бане батинаш је био партизански човек.
Његов рођени брат стрељан је од Немаца у Нишу као комуниста. Њихова рођена сестра умлаћена је моткама од стране партизанки када је отишла да ступи у партизански одред. Наводно је као комунисткиња нишкој полицији одала важне људе. Њен вереник такође је као комуниста стрељан од Немаца у Нишу. Имаш у Жртвама Лагера Ниш (може да се скине).
Иначе, сви они су из нишке породице „Качамак“. Брат му се звао Александар, а сестра Јелена.