30-09-2020, 05:24 PM
На свој начин, прочитао сам књигу неколико пута.
Књига је веома важна и добра, а посебно је значајна што таква књига долази као првенац од једног младог човека.
Дејан Ђерић сада нема куд. Пошто књига Сломљена крила Златибора доживи неколико издања, од њега се очекују нове књиге о четничкој слави и страдању. Ја му предлажем да се и тада држи бившег округа Ужичког.
Без обзира што смо много причали пре књиге, она је за мене изненађење како је конципирана. И то је био погодак. Кроз причу о спашавању савезничких пилота, Ђерић је донео суштинска објашњења и доказе какву је трагедију доживела Дражина војска и српски народ.
ЈВуО под командом ђенерала Драже била је од почетка до краја рата на страни Савезника. На то нису утицала ни геополитичка претумбавања, говор краља Петра... Ништа.
ЈВуО под командом ђенерала Драже била је нераскидиво везана са народом. Колико је она била војничка, толико је била народна.
Оно што се неки питају како је било могуће толико палих пилота крити од Немаца до њихове евакуације, Ђерић им је показао у овој књизи : четници и народ.
Партизани нису могли да се задрже у Србији, а потом и да се врате у њу, јер их народ није желео. Поред тога што су били безбожници, били су убице и лопови.О томе Ђерић пише , документовано.
"... најгори окупатор био Бугарин , све док нису дошли партизани Санџаклије."
Комунисти, одмах после рата, покушали су да се пресвуку и умију. Сетили су се демократије и правде. Организовали су лажне и контролисане изборе.
" Правни легитимитет ових избора никад није доведен у питање, а бирачко право било је онемогућено великом броју гласача. Тако је само у Јабланици гласало око 200 партизана 37. санџачке дивизије, који су обезбеђивали изборе, а нису се водили на бирачком списку."
На крају, комунисти су организовали оно што су највише желели, понижење и убиство Дражино. Наравно на монтираном суђењу, што је Ђерић доказао и показао у књизи Сломљена крила Златибора.
Одлично одрађена структура Златиборског корпуса, односно Златиборске бригаде.
Кроз одабране личности у Споменици, на крају књиге, перфектно је приказана трагична судбина припадника ЈВуО и Равногорског покрета, као крај једне славне Србије, па све до данашњих дана.
За крај, Ђерић је знао да овакве књиге не пише један човек, зато честитке свима који су му помогли да се књига донесе.
Само једна књига на ову болну тему српског страдања не може да буде најбоља. Толика је трагика, да само сума добрих и значајних књига могу то да опишу. Сломљена крила Златибора Дејана Ђерића спада у тај ред.
Зоран Недељковић
Књига је веома важна и добра, а посебно је значајна што таква књига долази као првенац од једног младог човека.
Дејан Ђерић сада нема куд. Пошто књига Сломљена крила Златибора доживи неколико издања, од њега се очекују нове књиге о четничкој слави и страдању. Ја му предлажем да се и тада држи бившег округа Ужичког.
Без обзира што смо много причали пре књиге, она је за мене изненађење како је конципирана. И то је био погодак. Кроз причу о спашавању савезничких пилота, Ђерић је донео суштинска објашњења и доказе какву је трагедију доживела Дражина војска и српски народ.
ЈВуО под командом ђенерала Драже била је од почетка до краја рата на страни Савезника. На то нису утицала ни геополитичка претумбавања, говор краља Петра... Ништа.
ЈВуО под командом ђенерала Драже била је нераскидиво везана са народом. Колико је она била војничка, толико је била народна.
Оно што се неки питају како је било могуће толико палих пилота крити од Немаца до њихове евакуације, Ђерић им је показао у овој књизи : четници и народ.
Партизани нису могли да се задрже у Србији, а потом и да се врате у њу, јер их народ није желео. Поред тога што су били безбожници, били су убице и лопови.О томе Ђерић пише , документовано.
"... најгори окупатор био Бугарин , све док нису дошли партизани Санџаклије."
Комунисти, одмах после рата, покушали су да се пресвуку и умију. Сетили су се демократије и правде. Организовали су лажне и контролисане изборе.
" Правни легитимитет ових избора никад није доведен у питање, а бирачко право било је онемогућено великом броју гласача. Тако је само у Јабланици гласало око 200 партизана 37. санџачке дивизије, који су обезбеђивали изборе, а нису се водили на бирачком списку."
На крају, комунисти су организовали оно што су највише желели, понижење и убиство Дражино. Наравно на монтираном суђењу, што је Ђерић доказао и показао у књизи Сломљена крила Златибора.
Одлично одрађена структура Златиборског корпуса, односно Златиборске бригаде.
Кроз одабране личности у Споменици, на крају књиге, перфектно је приказана трагична судбина припадника ЈВуО и Равногорског покрета, као крај једне славне Србије, па све до данашњих дана.
За крај, Ђерић је знао да овакве књиге не пише један човек, зато честитке свима који су му помогли да се књига донесе.
Само једна књига на ову болну тему српског страдања не може да буде најбоља. Толика је трагика, да само сума добрих и значајних књига могу то да опишу. Сломљена крила Златибора Дејана Ђерића спада у тај ред.
Зоран Недељковић