[гињица]

Купио сам књигу [b]Сломљена крила Златибора[/b] 26.09.2020 године у селу Прањани приликом обележавања мисије Халијард лично од самог писца г.Дејана Ђерића.Приликом куповине изненедио ме је сам писац ,својом појавом, па сам му уз кратак поздрав рекао да ми је драго да један млад човек као он смогне снаге и уложи труд да напише књигу посвећену једном делу Србије ,народу који је је живео у време 2 .св рата у том крају, и јединицама ЈВуО које су ту деловале.Књигу сам прочитао врло брзо готово у једном даху,и морам признати да ми се допао начин на који је писац пришао задатку.Описати спасавање америчких посада бомбрадера Б-17 које су искочиле изнад Златибора и њихов пут - смештаја,скривања,обезбеђења и евакуације ,је изузетан и веома прецизан. У складу са могућностима са данашње тачке гледишта с'обзиром на проток времена од самих догађаја рекао бих изненађујуће прецизан. А кроз ту тему описати живот и страдање златибораца кроз лик сељака - мештана и припдника ЈВуО је тек за похвалу из разлога што је дат један део тог времена на врло реалан начин готово да читалац може да види кроз текст, покретне слике самих догађаја.Ова књига је велики корак ка сазнавању историјских чињеница везаних за 2 св.рат на простору Србије,оних чињеница које су захваљујући комунистичкој идеологији скриване деценијама пред српским народом .Да ће бог да се појави још више младих писаца из других крајева Србије и да крену путем г.Дејана Ђерића да осветљавају истину малих простора и још више малих али историјски великих људи Срба који су дали живот за слободу ,краља и отаџбину а да нису укаљали свој образ,образ своје породице и образ свог народа.
Једном речју коју ћу упутити писцу изразићу свој утисак ,БРАВОООО.
Да си жив и здрав и још много књига нам написао у будућности.

ПС (мала шифра распознавања- ја сам ти дао у кафани у Коштунићима мобилни телефон да се чујеш са Милославом)