[Vlad Alekš]

5. октобар 2000. године је била игра страних обавештајних служби и конфидената УДБЕ да се настави титоистичке политика зацртана још на Конгресу Коминтерне у Дрездену 1928. године, а потврђена на тајном састанку КПЈ у Загребу, исте године. Дакле, растакање српског етничког простора, које је бриљантно обавио режим Слободана Милошевића између 1990 и 2000. године, наставио је ДОС између 2000 и 2006. године, а рестлови и после тога.

Растакање српског етничког простора је само последица. Срби не смеју да имају велики капитал, не смеју да добијају добро образовање, не смеју да знају праву историју, не смеју да имају јединствену Цркву. Дошло је до растакања српског духа. Тако да, то што посматрају Црну Гору, Босну, Северну Македонију, Војводину и Косово као неке посебне државе, то је све логична последица. А да не спомињемо Барању, Лику, Далмацију...
Једино што се за сада држи у организационом смислу, то је СПЦ. Охридска архиепископија мало одудара од тог правила, но добро. Докле ће тако бити, то не знам, али за сада то је једина тековина ослобођења и уједињења која је скоро па нетакнута.