[ПРОСВЕТАР]

Oкрену нам цар леђа.

Нема ништа од посете Србији која је била заказана.

http://rs.n1info.com/Vesti/a660798/Medij...rbiju.html

Ма дбро то, него види ти ово:

Опа бато, БАТА ДОНАЛД ПОБЕЂУЈЕ САТАНО-КОМУНИСТЕ И ДЕМОНО-КРАТЕ И ПОВЛАЧИ ВОЈСКУ СА КОСОВА!

ОЈ ДОНАЛДЕ ЛИЦЕ ТИ ЈЕ БИЈЕЛО (ово је важан детаљ!)
КРИШОМ НОСИШ ЧЕТНИЧКО ОДИЈЕЛО!

Ојсааааа!



EX ORIENTE LUX!

---

Пре четири године Доналд Трамп је Американцима обећао да ће им војску вратити кући. Није успео у томе. Али је, за разлику од свих својих претходника откако је тријумфално објављен долазак новог светског поретка америчке хегемоније, успео да не започне ни један нови рат. А сада поново најављује да ће војску да повуче назад у САД.

Џорџ Буш старији напао је Ирак. Бил Клинтон извршио је агресију на нашу земљу. Буш млађи на Авганистан и, поново, Ирак. А Бараку Обами, том врлом добитнику Нобелове награде за мир, на савести, ако савести има, леже Либија и Сирија.

Низ крвавих трагова

„Дођосмо, видесмо, и он је умро“, уз крволочни грохот је Обамина државна секретарка Хилари Клинтон описала мучну смрт Муамера Гадафија; уосталом, у истом маниру у коме је њена колегиница Медлин Олбрајт, додуше, без осмеха, казала како је смрт пола милиона ирачке деце била цена коју је вредело платити…

Овом низу крвавих америчких трагова широм света Трамп није додао нове. Избегао је и ескалацију ратова у којима је војска САД остала уплетена, а уочи избора најављује и да ће отићи и неколико корака даље. „Остатак наших храбрих војника у Авганистану треба да се врати кући до Божића“, твитовао је изненада прошле недеље, да би неколико дана касније портал „Блумберг“ открио и да је „Доналд Трамп својим главним саветницима рекао да жели да повуче америчку војску (и) из Сомалије… Пентагон је почео да припрема планове за председника.“

Сукоб с Пентагоном

А то, сва је прилика, чини без много ентузијазма. „Председникова жеља да се извуче из Сомалије изазвала је незадовољство код званичника“, наводи „Блумберг“, док ће „Гардијан“ подсетити и да је Трамп „у више наврата наређивао изненадно и тотално повлачење војске из мисија у иностранству. Пентагон је углавном успевао да омете и успори повлачење, али у неким случајевима председник је успео да војску врати кући“.

Најзад, и сам Трамп отворено говори о овој борби између своје Беле куће и Пентагона. „Војници ме воле“, казао је недавно, „али главни људи у Пентагону вероватно да не, јер они само желе да ратују како би усрећили све оне дивне компаније које праве бомбе и авионе“.

Да ли ће Трамп успети да повуче своју војску назад на територију САД? Хоће ли и повлачење с Косова и Метохије доћи на ред, као што је још пролетос затражио председников син Дон јуниор? Да ли ће, насупрот томе, Пентагон успети да поремети ове планове, и да ли ће све остати само на сакупљању поена пред изборе?

Ово су питања о којима су у „Новом Спутњик поретку“ разговарали професор Илија Кајтез са Факултета за међународну политику и безбедност и дипломата Зоран Миливојевић.

Стратешко повлачење

„Спутњикови“ саговорници сагласни су у оцени да Трампови позиви на повлачење америчке војске из иностранства не представљају његов пуки предизборни маневар.

„Један од стратешких циљева Трампове спољне политике јесте повратак америчке војске из иностранства“, напомиње Зоран Миливојевић. „Он се определио за другачији начин покушаја очувања лидерске позиције САД, путем економије и с њом повезаних механизама, уз уважавање реалности да се свет променио и да међународни поредак почива на другачијим основама, које Америка мора озбиљно да узме у обзир. Зато је његова досадашња политика ипак допринела нешто мирнијем стању у свету него што се можда чини.“

„Ово стратешко повлачење је мудар, иако изнуђен потез“, указује Илија Кајтез. „Трамп није миротворац већ је прихватио реалност у којима се налазе и Америка и свет. Свестан је унутрашњих проблема своје земље, и жели да направи неколико корака уназад не би ли је ојачао. У супротном јој прети сценарио који су доживеле све империје у историји света, од Александра Македонског и старог Рима до Наполеона, које су отишле предалеко не размишљајући о својим реалним могућностима, и зато су доживеле неславан крај.“

Економска рачуница

А поврх свега ту је и проста економска рачуница, скреће пажњу проф. Кајтез: „Америка је у Авганистан уложила преко 1.000 милијарди долара својих пореских обвезника – а шта је добијено заузврат? Изузимајући, наравно, енормне зараде мултинационалних компанија које су једине профитирале.“

„Као менаџер“, додаје Зоран Миливојевић, „Трамп јасно сагледава ситуацију. Он хоће да од Америке направи предузеће које послује позитивно како би очувао њену глобалну позицију. А за то јој је потребан новац, кога више нема за расипање, те овакви потези за њу постају нужни.“

У том смислу илустративан је случај Јужне Кореје од које, како пише „Вол стрит џорнал“, Трамп тражи више новца за останак америчке војске што, како се наводи, „указује на његово трансакционо схватање савезништва“ – ово пак „насупрот схватању које постоји од окончања Другог светског рата, по коме је одржавање ових савезништава (без обзира на цену) у стратешком интересу саме Америке“.

„Велики проблем и за Америку и за њене савезнике састоји се у томе што је амерички војник, у односу на војнике других земаља, изузетно скуп; примера ради, чак 100 пута су већи трошкови везани за једног америчког у односу на једног египатског војника“, објашњава Илија Кајтез. „Ови трошкови до сада су углавном ишли на терет Америке, међутим, она тих пара више нема. Те је, отуда, ово ‘трансакционо’ схватање савезништва заправо сасвим оправдано, јер америчка економија једноставно више није довољно моћна да би могла да издржи досадашњи начин функционисања ових савезништава.“

А притом, напомиње Зоран Миливојевић, „упркос свом прескупом војном присуству, у политичком смислу Сједињене Државе нису оствариле ништа ни у Авганистану, ни у Ираку, ни у Сирији… Тако да оно постаје и бесмислено, осим што је прескупо.“

Светски полицајац

Тек, према подацима које је сабрао лондонски „Гардијан“, процес повлачења америчке војске, упркос отпорима Пентагона, увелико је у току; број војника у Авганистану смањен је са 12.000 на 4.500, а према споразуму с талибанима сви треба оданде да се повуку до маја следеће године, повучена је већина америчких војника из Сирије, као и 10.000 војника, односно, скоро трећина од укупног броја, из Немачке. А списак земаља из којих се планира повлачење Ричард Гренел је, у интервјуу „Билду“, проширио и на Ирак, Јужну Кореју и Јапан.

„Не само да се на овај начин Америка одриче улоге светског полицајца коју је себи доделила, већ се искључује и могућност повратка на политику интервенционизма“, коментарише Зоран Миливојевић. „Управо се за то залаже и Трамп, свестан да је својом интервенционистичком политиком Америка заправо изгубила знатан део свог утицаја у свету. Тим пре што се и свет у међувремену до те мере променио да ни једно од горућих питања Вашингтон више не може да реши сам, без договора с Москвом и Пекингом.“

Повлачење с Космета

У сваком случају, буде ли постојећи тренд повлачења америчке војске из иностранства био настављен, нелогично би било да не обухвати и нашу јужну покрајину. Ово тим пре што су пролетос то јавно затражили Трампов најстарији син Дон јуниор и двојица републиканских сенатора блиских актуелном председнику, Ренд Пол и Дејвид Пердју.

„Уколико би се с власти у Приштини повукла ратнохушкачка гарнитура бивших команданата терористичке ОВК, и уз развој економске сарадње у оквиру ‘мини Шенгена’, није незамисливо ни повлачење америчке војске с Космета, јер би она ту постала непотребна“, верује Илија Кајтез.

„Ако се уз то направи и консензус међу великим силама, тако што би се оне сагласиле да не дозволе ескалацију кризе на овим просторима, и ако би се реафирмисала улога међународног права и Уједињених нација пошто се Европска унија показала као неспособна, може доћи до повлачења америчких трупа из наше јужне покрајине“, претпоставка је Зорана Миливојевића.

Но основни предуслов за овакав развој догађаја јесте, наравно, да Трамп освоји други председнички мандат на предстојећим изборима, али и да успе да се избори са унутрашњим опструкцијама какве су обележиле његов досадашњи мандат.

А то неће бити ни мало једноставно, јер, „ако имате толики војни буџет – преко 800 милијарди долара – логично и природно је да он тражи рат. Повлачење, отуда, представља велику контрадикцију, и зато треба очекивати жестоки сукоб између војно-индустријског комплекса и Трампове спољнополитичке оријентације“, указује Илија Кајтез, али закључује: „Ипак, сама логика процеса који се одвијају у свету Америци намеће потребу за повлачењем. И то се неће променити ни ако победи Џо Бајден. Уосталом, да је могао, и Трамп би се ширио даље по свету уместо што се повлачи…“

Паметном доста!