[Горски штаб 52]

Пре свега, све похвале господину Самарџићу, а и свим осталим учесницима овог фантастичног пројекта.

Поређано савршено хронолошки, од деда Николе и оца Милана, па до тог 19. јануара 1946. и Дегурићке пећине, сваки битан детаљ и мирнодопског и ратног живота стављен на платно, прегршт нових, до сада невиђених, фотографија из рата, на којима се до краја може очитати унутрашњи лик потпуковника Николе Калабића. Затим, у току филма, успутно господски уништавање црвене пропаганде (случај села Загорица), а онда на крају још једном разбијање у парам парчад Крцунове, Крстићеве, прве, друге, педесете или које већ црвене верзије о наводној издаји.

Такође, бар што се мене лично тиче, огроман утисак су ми оставили интервјуисани људи, почевши од Весне и Јелене, Николине унуке и праунуке, па до свих осталих, а посебно место заузима госпођа Милица Виторовић, сјајан пример чврстине и храбрости.

Још једном, заиста феноменалан филм, не сумњам да ће нас и многи наредни исто овако обрадовати и одушевити.