[СВЕТОСАВАЦ +]

Заиста, Артемијеви одбјегли монаси и „побјегуље" монахиње јесу „мученици" и „изгнанице", али самопроглашени мученици своје (бес)памети и самовоље, којима је православније и монашкије да код Чачка буду чувари свиња „грешног Милоја", бившег ревносног комитетлије Титове Компартије, неголи чувари ћивота светог Петра Коришког, светоархангелске светиње царског Призрена и других светиња косовометохијских.

При томе, они се упорно самообмањују, и обмањују друге, да су изгнани и протјерани из својих обитељи и са Косова. Уствари, прогони их само њихова луда беспамет и духовна нестабилност, јер они знају да их нико не гони и не прогони.



+ Митрополит Амфилохије