[ПРОСВЕТАР]

.
Море нијесмо веровали ал'клетва Милићева на Усековање се испуњава, миц по миц ал'ту је!

Каца Божијег гнева сручиће се на тебе, Америко!

Уста ти се за врат окренула,
губа ти се на дом распутила!

Обадва ти ока исцурила,
те вранама жива храна била!

Од шта бежала од тог не побегла,
наопачке ноге окренула!

Са псима се око кости клала,
из пасијег корита локала!

Око врата вериге носила,
дом ти црна копрена завила!

На крову ти заграктале чавке
ако бомбе на Београд сручиш!

Огњиште ти киша угасила.
крв ти мрка за звериње локва!

На псећи се сугреб наврзнула,
свраб носила - драње не помогло!

Ускрсова јаја не шарала,
своја оба у менгеле метла!

Бог велики и велика сила,
наредио те се испунило!

Вриском ишла на Часне Вериге,
врат сломила на Ваведеније,

Манита лајала на Воскресеније,
проплакала на Усекованије*!

Америко, чуј глас поноситог!

Српом жњела над змијама трње,
Косом стругала студено камење!

Ужетом се коњским опасала
а просјачким штапом поштапала!

Киле вукла до земљице црне,
на глави ти стајало камење!

Око врата белутак привезла
и у бунар космички се вргла!

Смрчало ти, ал' ти не свитало,
Плакало ти, ал' се не тешило!

Вештице ти срећу односиле
а сове ти храну подносиле!

До паса те живина кљуцала,
а од паса губа разједала!

С јежевима зиме зимовала,
оштре бодље капке ти гребале!

Туђе очи земљом те водиле,
од камења кољиво кувала!

У решето воду за'ватала,
а на глави мравињак носила!

Умирала-не могла умрети,
Гроба себи рукама копала!

распадала се а не распала се.
а из коже никад не изишла!

Ветар месо са тебе скидао,
у кући ти душа не зборила!

Све ти хладним ледом заледило,
Нит' женила нити се веселила!

Од куће ти остали угарци,
међ' зубима псећа детелина!

Америко, Броз те усрећио!
Да и тебе ропац дрхтав снађе!

Клетва моја са небеских соха нека буде
Божија Промисао!

+Милић од Мачве,
Први србски варваро-геније!

*Усековање главе Светог Јована Крститеља је велики Србски Празник и једнодневни Пост.

Прославља се 29-ог августа по Србском Клаендару или....11-ОГ СЕПТЕМБРА ПО БЕЛОСВЕЦКОМ!