[Александар Динчић]

Треба додати да је југословенска историографија Другог светског рата базирана управо на терцијалним изворима (послератним казивањима), као и да су се примарни извори наводили само тамо где се поклапају са изјавама. Зато ми у просеку, по једној монографији одреда, бригада, дивизија или пак ратних збивања у локалним средима, имамо плафон двеста фуснота на више од четири стотина страна (просек). Изузетак чине монографије о Југоисточној Србији у рату и рецолуцији и монографија о Другој пролетерској дивизији. Колико је мени познато, у читавом корпусу књига о Другом светском рату, у периоду југословенске историографије, само те две књиге испуњавају какве-такве научне критеријуме.