[Шумадинац]

Не знам шта ће сад Шумадинац рећи?

Мати Гликерија сигурно није неко ко шири раскол. Игуманија је одрасла у манастиру напајајући се благим речима светог Јустина Србског.
Својим присуством на сахрани земних остатака блажено почившег владике Артемија сведочила је како није ни близу истине оно што званична СПЦ пласира у јавност.

Шта да каже,покрио се ушима и побего у мишију рупу....
Бојим се да ће тек сада уследити раскол у СПЦ.Господар жели да изгура "свог" патријарха,али већина владика се противи томе.Могуће је да се одвоји још нека епархија од СПЦ.

Не треба много тупити главом јер Бог чува своју Цркву као што је чувао вековима. СПЦ наставља свој пут на стазама Св. Саве и великих светитеља који су просијали у роду нашем, св. Василија, Св. Петра Цетињског, бројних пећких Архепископа, Св. Стефана Дечанског, Лазара Косовског и других.

Што се тиче секте ткзв. "ЕРП у Егзилу" Марко је сахрањен без иједног канонског свештеника нити на неком гробљу наше Цркве. Иза њега је остало четворица "хороепископа" који немају апостолског прејемства и који чак и по највећој икономији не могу бити ни након покајања признати као епископи. По највећој икономији би могли да добију неки манастир за покајање са забраном било каквих свештенодејстава, саветовања или јавних наступа.

Њихову будућност можемо само наслутити.... Наиме, имајући у виду њихову међусобну суревњивост и неслогу коју је покривао ауторитет Марка Радосављевића, највероватније да ће се слично грчким старокалендарцима поделити на неколико група које ће се с временом међусобно анатемисати и отпуживати ко је најаутентичнији Марков (Артемијев) следбеник. Највероватније ће одмах прогласити његово светитељство како би осигурали ауторитет. То је већ виђени сценарио код грчких старокалендараца и то је велика трагедија. Вероватно ће тада добар део тих верника, који то већ не види, видети да ове групе немају никакву везу са Светосавском Црквом и вратиће се Мајци Цркви. Они који буду већ толико усвојили секташки менталитет наставиће и даље да иду на њихове скупове.

Овакве и сличне секте, расколи и парасинагоге трајали су у црквеној историји и по неколико десетина година, па чак и пар векова али све су завршавале редовно на маргинама историје и повратком Цркви оних који су коначно увидели своју заблуду.