[Александар Динчић]

Најгрубље кршење Атлантске повеље?
Како си поред револуције, преврата и осталог успео да убодеш оно што реално нису прекршили, већ испоштовали...

Чињенично стање ствари говори да је тачка 3 (Third, they respect the right of all peoples to choose the form of government under which they will live; and they wish to see sovereign rights and self-government restored to those who have been forcibly deprived of them) грубо прекршена, не само у случају Југославије, већ и у случајевима још пар земаља потписница. Може се говорити и о кршењу тачке 6 (Sixth, after the final destruction of the Nazi tyranny, they hope to see established a peace which will afford to all nations the means of dwelling in safety within their own boundaries, and which will afford assurance that all the men in all the lands may live out their lives in freedom from fear and want), али њу сад занемаримо.

И даље остаје отворено питање правног поимања изјаве дате под претњом, уценом или изнудом.

Винстон Черчил је најсликовитије у само једној реченици објаснио ту политику: "Ми ћемо се понашати као да је краљ Петар дао свој пристанак реализацији споразума". Наравно, он то није дао.