30-12-2020, 06:15 PM
Милославе,
у последње време постали сте и Ју тјубер што би рекли ови млађи. Одличне су вам емисије, ево можда идеје за наредну, а битно је и због самог поступка који још увек траје.
Наиме овде још овај Радановић треба да буде саслушан, и његово "капитално" дело да буде прочитано ако сам добро разумео, у његовој књизи има пар детаља, можда да се на то осврнете у нередном видеу.
ево шта он каже:
-два наводно „карактеристична“ злочина Корпуса Горске Гарде: покољ у Копљару 25. децембра 1943.године и блокада Ковачевца 27. августа 1944. године. Осим тога, на основу грађе Земаљскe комисија за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача и Државнe комисија за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача указано је на неке непознате или слабије познате детаље злочина Калабићевог Корпуса над становништвом Бадљевице (20. јануар 1944), Бање (21. април 1944) и Аранђеловца (14-19. септембар 1944). На основу претходне литературе такође је констатована одговорност Калабићевог Корпуса за покољ становника Малог Пожаревца (22. јун 1944) и масовни злочин над становницима Друговца (29. април 1944) који представља најмасовнији злочин ЈВуО над становницима неког српског села. Радановић је изнео тврдњу да су четници Николе Калабића 31. децембра 1942. и 1. јануара 1943. у селима Драчић и Равње заклали девет лица из неколико села у околини Ваљева, те да је иста групација одговорна за клање девет лица у неколико ваљевских села између 17. марта и 8. априла, иста тврдња стоји и на страни 98 његове књиге, а као извор за све напред сведок је навео да је тај податак пронашао у књизи Споменица палим борцима и жртвама фашистичког терора општине Ваљево 1941-1945, (пр. Бранислав Милосављевић и др.), Ваљево, 1995, стр. 15-149.
Даље каже још и то да су Калабићеви четници 20. марта у Маковишту покрај Косјерића заклали пет становника околних села, те да су у селу Стапар код Осечине Калабићеви четници у ноћи 7-8. априла заклали петорицу мушкараца из породице Спасојевић. „Ноћу између 7. и 8. априла упали су у кућу Станоја Спасојевића и одмах у самој кући пред женама и децом заклали су Станоја, његова два сина и два брата. Када су клали синове Станојеве њихова је мајка појурила да их брани. Бандити су јој тада одсекли руку којом је бранила децу. Стара жена је од страха оглувела. Кад су сву кућу после покоља опљачкали, запалили су је, али су сељаци успели да угасе пожар.” Извор напомиње да се Станојева „кривица” састојала у томе што је 1941. био активан партизански сарадник, а све ово налази се према сведоковим речима у делу од називом Жене Србије у НОБ, (ур. Боса Цветић), Београд, 1975, стр. 369
а све ово понављам он наводи у својој књизи
Милан Радановић Казна и злочин: Снаге колаборације у србији и одговорност за ратне злочине (1941-1945) и војни губици (1944-1945)“, стр 98, издавач Rosa Luxemburg Stiftung, Регионална канцеларија за југоисточну Европу 2015; као и Жене Србије у НОБ, (ур. Боса Цветић), Београд, 1975, стр. 369
ево линка његове књиге https://www.rosalux.rs/sites/default/fil...C%8Cin.pdf
у последње време постали сте и Ју тјубер што би рекли ови млађи. Одличне су вам емисије, ево можда идеје за наредну, а битно је и због самог поступка који још увек траје.
Наиме овде још овај Радановић треба да буде саслушан, и његово "капитално" дело да буде прочитано ако сам добро разумео, у његовој књизи има пар детаља, можда да се на то осврнете у нередном видеу.
ево шта он каже:
-два наводно „карактеристична“ злочина Корпуса Горске Гарде: покољ у Копљару 25. децембра 1943.године и блокада Ковачевца 27. августа 1944. године. Осим тога, на основу грађе Земаљскe комисија за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача и Државнe комисија за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача указано је на неке непознате или слабије познате детаље злочина Калабићевог Корпуса над становништвом Бадљевице (20. јануар 1944), Бање (21. април 1944) и Аранђеловца (14-19. септембар 1944). На основу претходне литературе такође је констатована одговорност Калабићевог Корпуса за покољ становника Малог Пожаревца (22. јун 1944) и масовни злочин над становницима Друговца (29. април 1944) који представља најмасовнији злочин ЈВуО над становницима неког српског села. Радановић је изнео тврдњу да су четници Николе Калабића 31. децембра 1942. и 1. јануара 1943. у селима Драчић и Равње заклали девет лица из неколико села у околини Ваљева, те да је иста групација одговорна за клање девет лица у неколико ваљевских села између 17. марта и 8. априла, иста тврдња стоји и на страни 98 његове књиге, а као извор за све напред сведок је навео да је тај податак пронашао у књизи Споменица палим борцима и жртвама фашистичког терора општине Ваљево 1941-1945, (пр. Бранислав Милосављевић и др.), Ваљево, 1995, стр. 15-149.
Даље каже још и то да су Калабићеви четници 20. марта у Маковишту покрај Косјерића заклали пет становника околних села, те да су у селу Стапар код Осечине Калабићеви четници у ноћи 7-8. априла заклали петорицу мушкараца из породице Спасојевић. „Ноћу између 7. и 8. априла упали су у кућу Станоја Спасојевића и одмах у самој кући пред женама и децом заклали су Станоја, његова два сина и два брата. Када су клали синове Станојеве њихова је мајка појурила да их брани. Бандити су јој тада одсекли руку којом је бранила децу. Стара жена је од страха оглувела. Кад су сву кућу после покоља опљачкали, запалили су је, али су сељаци успели да угасе пожар.” Извор напомиње да се Станојева „кривица” састојала у томе што је 1941. био активан партизански сарадник, а све ово налази се према сведоковим речима у делу од називом Жене Србије у НОБ, (ур. Боса Цветић), Београд, 1975, стр. 369
а све ово понављам он наводи у својој књизи
Милан Радановић Казна и злочин: Снаге колаборације у србији и одговорност за ратне злочине (1941-1945) и војни губици (1944-1945)“, стр 98, издавач Rosa Luxemburg Stiftung, Регионална канцеларија за југоисточну Европу 2015; као и Жене Србије у НОБ, (ур. Боса Цветић), Београд, 1975, стр. 369
ево линка његове књиге https://www.rosalux.rs/sites/default/fil...C%8Cin.pdf