24-01-2021, 09:03 PM
Не знам, али ово сам успео да нађем.
Par reči o identifikaciji poslednje fotografije, radu stranice i procesima koji čitaocima nisu poznati.
Dragi ljudi! Kao što ste možda primetili, na ovoj stranici, odnosno blogu, s vremena na vreme se objavljuju fotografije i informacije koje ranije nisu objavljivane na internetu, ili uopšte. Prirodno je da se čitalac, i pored navedenih izvora, povremeno zapita o poreklu određene identifikacije – koja je često plod mukotrpnog istraživanja, iako možda ne deluje tako. Poslednja slika, na primer, opisana je (trenutno) u samo jednoj rečenici, za koju su navedena samo dva izvora (jedan za sliku, drugi za tekst). Za tu jednu rečenicu utrošeno je nekoliko meseci istraživanja, i pretraženo je mnogo više od samo dva izvora.
Slika potiče sa nemačkog filma koji se nalazi u francuskom arhivu ECPAD (kupio ju je jedan dragi ljubitelj istorije i prijatelj stranice, koji je želeo da ostane anoniman; hvala mu još jednom za svaki doprinos). U arhivu nemaju nikakvih informacija o ovom filmu, tako da je moje istraživanje počelo od same nule. Pregledavši film (u izuzetno niskoj rezoluciji), jedino što sam u prvi mah mogao da zaključim, po uniformama, oznakama i krajoliku, jeste da prikazuje 1. brdsku diviziju u jesen/zimu 1943/44. Na filmu se vidi jedan grad, sa džamijom i mostom, u kojem lično nisam bio. Znajući pravac kretanja nemačke divizije u to vreme, počeo sam da istražujem džamije i mostove u Sandžaku i Bosni i Hercegovini, kuda je divizija prolazila od novembra do januara – i to na starim fotografijama (jer su mnoge građevine u međuvremenu uništene), kojih nema previše. Kada sam konačno otkrio da je grad na slikama Maglaj, počelo je i preciznije istraživanje filma: čitanje stotina nemačkih dokumenata iz nacionalnog arhiva SAD, zatim izdvajanje dokumenata divizije i korpusa, koje sam potom za svaki slučaj pročitao još nekoliko puta. Takođe sam pregledao nekoliko "Zbornika dokumenata" (knjige o borbama u Sandžaku, BiH, nemački i dokumenti DM), Majerovu knjigu o 1. brdskoj ("Krvavi runolist", na nemačkom) i Mandićevu o XVII diviziji NOVJ, i pretraživao dodatne knjige i sajtove u potrazi za slikama četničkih i nemačkih komandanata koji se vide na ovoj fotografiji. Konačno, ostale slike sa filma, grad Maglaj i sneg koji se vidi na ovoj i još par slika (koji je pao 25/26. decembra), doveli su do zaključka da je fotografija sa četnicima snimljena na dan ili dan pre ulaska divizije u grad (tj. 25/26. decembra). Sam susret sa četnicima bio je kratak i usputan. Ovo istraživanje trajalo je (sa pauzama) od jula do kraja novembra, i još uvek zapravo nije završeno. No, jedna rečenica je ipak tu!
Dobri ljudi! Sada, kada imate za nijansu bolji uvid u rad stranice, siguran sam da ćete imati još više razumevanja za ponekad duže pauze između objava i jasnije sagledavati odnos stranice prema istoriji. Hvala svakome još jednom na podršci, strpljenju i svim korisnim pitanjima i komentarima. I, ako dozvolite, jedan prijateljski savet (i apel): poštujte svoju istoriju i imajte strpljenja za nju. Ili joj posvetite pažnju koju zaslužuje ili ignorišite u potpunosti, samo je ne zloupotrebljavajte kao razbibrigu, ili izgovor za izlive ličnih frustracija. Ne osuđujte, ne mrzite i ne donosite nepromišljene zaključke.
Lep provod (ili odmor) za vikend želim svima i – živeli!
Ivan Ž.
Par reči o identifikaciji poslednje fotografije, radu stranice i procesima koji čitaocima nisu poznati.
Dragi ljudi! Kao što ste možda primetili, na ovoj stranici, odnosno blogu, s vremena na vreme se objavljuju fotografije i informacije koje ranije nisu objavljivane na internetu, ili uopšte. Prirodno je da se čitalac, i pored navedenih izvora, povremeno zapita o poreklu određene identifikacije – koja je često plod mukotrpnog istraživanja, iako možda ne deluje tako. Poslednja slika, na primer, opisana je (trenutno) u samo jednoj rečenici, za koju su navedena samo dva izvora (jedan za sliku, drugi za tekst). Za tu jednu rečenicu utrošeno je nekoliko meseci istraživanja, i pretraženo je mnogo više od samo dva izvora.
Slika potiče sa nemačkog filma koji se nalazi u francuskom arhivu ECPAD (kupio ju je jedan dragi ljubitelj istorije i prijatelj stranice, koji je želeo da ostane anoniman; hvala mu još jednom za svaki doprinos). U arhivu nemaju nikakvih informacija o ovom filmu, tako da je moje istraživanje počelo od same nule. Pregledavši film (u izuzetno niskoj rezoluciji), jedino što sam u prvi mah mogao da zaključim, po uniformama, oznakama i krajoliku, jeste da prikazuje 1. brdsku diviziju u jesen/zimu 1943/44. Na filmu se vidi jedan grad, sa džamijom i mostom, u kojem lično nisam bio. Znajući pravac kretanja nemačke divizije u to vreme, počeo sam da istražujem džamije i mostove u Sandžaku i Bosni i Hercegovini, kuda je divizija prolazila od novembra do januara – i to na starim fotografijama (jer su mnoge građevine u međuvremenu uništene), kojih nema previše. Kada sam konačno otkrio da je grad na slikama Maglaj, počelo je i preciznije istraživanje filma: čitanje stotina nemačkih dokumenata iz nacionalnog arhiva SAD, zatim izdvajanje dokumenata divizije i korpusa, koje sam potom za svaki slučaj pročitao još nekoliko puta. Takođe sam pregledao nekoliko "Zbornika dokumenata" (knjige o borbama u Sandžaku, BiH, nemački i dokumenti DM), Majerovu knjigu o 1. brdskoj ("Krvavi runolist", na nemačkom) i Mandićevu o XVII diviziji NOVJ, i pretraživao dodatne knjige i sajtove u potrazi za slikama četničkih i nemačkih komandanata koji se vide na ovoj fotografiji. Konačno, ostale slike sa filma, grad Maglaj i sneg koji se vidi na ovoj i još par slika (koji je pao 25/26. decembra), doveli su do zaključka da je fotografija sa četnicima snimljena na dan ili dan pre ulaska divizije u grad (tj. 25/26. decembra). Sam susret sa četnicima bio je kratak i usputan. Ovo istraživanje trajalo je (sa pauzama) od jula do kraja novembra, i još uvek zapravo nije završeno. No, jedna rečenica je ipak tu!
Dobri ljudi! Sada, kada imate za nijansu bolji uvid u rad stranice, siguran sam da ćete imati još više razumevanja za ponekad duže pauze između objava i jasnije sagledavati odnos stranice prema istoriji. Hvala svakome još jednom na podršci, strpljenju i svim korisnim pitanjima i komentarima. I, ako dozvolite, jedan prijateljski savet (i apel): poštujte svoju istoriju i imajte strpljenja za nju. Ili joj posvetite pažnju koju zaslužuje ili ignorišite u potpunosti, samo je ne zloupotrebljavajte kao razbibrigu, ili izgovor za izlive ličnih frustracija. Ne osuđujte, ne mrzite i ne donosite nepromišljene zaključke.
Lep provod (ili odmor) za vikend želim svima i – živeli!
Ivan Ž.