21-02-2021, 01:10 AM
Филм не приказује ни 2%, ма ни 0,002% шта су усташе радиле. Али, људи изгледа не схватају да је ово играни, а не документарни филм. А и да је документарни филм, не може да дочара дубине тих злочина. Чак је велико питање да ли о томе треба до детаља писати и снимати филмове. Када смо радили књигу "Сура гробница" видели смо нека приватна писма у којима др Стевановић пише како није ставио неке бестијалности Немаца, јер то, пар година после рата, нико више не би поверовао да је неко уопште могао да помисли да учини.
Што се тиче Микавице, критика му је бесмислена, јер у првој сцени филма се јасно назначује ко су Хрвати, а ко су Срби. И то се понавља кроз цео филм. Просто да се запита човек да ли је он уопште гледао филм, или је био у кујни. Нормално, директним потомцима жртава, који су одрасли уз приче о геноциду, никакав филм не може да дочара оно што су слушали од малена.
Ово је један играни, уметнички филм који је требао да нађе погодан филмски израз. Редитељ га је нашао кроз причу о једном женском детету, Српкињи и логорашици, која својим невиним очима гледа ужас око себе и како јој нестају они најближи које је до тада познавала.
Сценариста је унела главне елементе усташких злочина, клање, маљеве, убијање жена и деце, покрштавање... Све су то елементи који злочин усташа над Србима чине геноцидом. Поменула је како су се и Немци згражавали над усташким пировима, али и да Хрвати то никада не би могли да ураде да није било подршке Немаца. Поменула је све главне злочинце из Јасеновца, показала јасно ко је Поглавник и ко је кардинал Степинац, улогуих сестара римокатоличке цркве у одобравању и подршци усташким злочинима над српском децом. Проблематизовала је и акцију Дијане Будисављевић, јер многа деца после рата и нису враћена ни породици, а поготово не православљу. Показала је само део "асортимана" усташа приликом убијања Срба. Није изоставила Јевреје и Цигане, али их је тачно ставила у контекст, јер су они по броју неупоредиво мање жртве од Срба у Јасеновцу...
И све је то требало ставити у сат и 35-40 минута, нисам мерио, а да то ипак буде један играни филм, а не документарни који ће само набрајати историјске чињенице.
Ако је неко гледао филм, било који, а не само овај, да би научио историју, онда је много погрешио. Историја се учи из историјских књига писаних на бази докумената и других историјских извора.
И још нешто... Давно, још на старом сајту, пре једне деценије питао сам да ли је у југословенској кинематографији икада снимљена и приказана сцена у којој Хрват-усташа коље православног Србина, а да је аутор тог филма неки Србин. Ево, 7 и по деценија после рата то смо вечерас први пут дочекали. Очигледно постоје неки, а гле чуда то су баш српски професори историје, којима се то није свидело.
Још једном, Браво Гаго по 100 пута. Направио си велики филм.
Што се тиче Микавице, критика му је бесмислена, јер у првој сцени филма се јасно назначује ко су Хрвати, а ко су Срби. И то се понавља кроз цео филм. Просто да се запита човек да ли је он уопште гледао филм, или је био у кујни. Нормално, директним потомцима жртава, који су одрасли уз приче о геноциду, никакав филм не може да дочара оно што су слушали од малена.
Ово је један играни, уметнички филм који је требао да нађе погодан филмски израз. Редитељ га је нашао кроз причу о једном женском детету, Српкињи и логорашици, која својим невиним очима гледа ужас око себе и како јој нестају они најближи које је до тада познавала.
Сценариста је унела главне елементе усташких злочина, клање, маљеве, убијање жена и деце, покрштавање... Све су то елементи који злочин усташа над Србима чине геноцидом. Поменула је како су се и Немци згражавали над усташким пировима, али и да Хрвати то никада не би могли да ураде да није било подршке Немаца. Поменула је све главне злочинце из Јасеновца, показала јасно ко је Поглавник и ко је кардинал Степинац, улогуих сестара римокатоличке цркве у одобравању и подршци усташким злочинима над српском децом. Проблематизовала је и акцију Дијане Будисављевић, јер многа деца после рата и нису враћена ни породици, а поготово не православљу. Показала је само део "асортимана" усташа приликом убијања Срба. Није изоставила Јевреје и Цигане, али их је тачно ставила у контекст, јер су они по броју неупоредиво мање жртве од Срба у Јасеновцу...
И све је то требало ставити у сат и 35-40 минута, нисам мерио, а да то ипак буде један играни филм, а не документарни који ће само набрајати историјске чињенице.
Ако је неко гледао филм, било који, а не само овај, да би научио историју, онда је много погрешио. Историја се учи из историјских књига писаних на бази докумената и других историјских извора.
И још нешто... Давно, још на старом сајту, пре једне деценије питао сам да ли је у југословенској кинематографији икада снимљена и приказана сцена у којој Хрват-усташа коље православног Србина, а да је аутор тог филма неки Србин. Ево, 7 и по деценија после рата то смо вечерас први пут дочекали. Очигледно постоје неки, а гле чуда то су баш српски професори историје, којима се то није свидело.
Још једном, Браво Гаго по 100 пута. Направио си велики филм.