[Милослав Самарџић]

Извињавам се што упадам у вашу дискусију.
Чини ми се да је ствар са патронатом над хрватским геноцидним предузећем компликованија. Не ради се о томе да ли су Ватикан и Немачка били носећи стубови геноцида у НДХ, они то свакако јесу. Ко је од ове две силе, свака у свом домену моћи, имала пресуднији утицај, тешко је одредити. Ја се у ту процену не бих упуштао.

"Суви" подаци указују и на могуће другачије тумачење - да су Хрвати прихватали Ватикан и Немачку као своје геноцидне спонзоре када су се светске прилике тако намештале, али да су се ослањали и на друге центре моћи (Велика Британија, СССР) у другим ситуацијама. Тада нису имали много осећаја за своје главне заштитнике. После се опет изборе за привилегован положај. У тој невероватној прилагодљивости је Хрвати су прави велемајстори.


По пописима, између 1948 и 2001. године у Хрватској је порастао само број Хрвата (за 657,602) те у малој мери Цигана, Шиптара, Црногораца и Бошњака. Други су умањењу које се може рачунати у отворени прогон - када су Срби у питању (-342. 164), или у латентни прогон, када су у питању Немци (-8.052), Мађари (-34.804), Италијани (- 56.457) или Словенци (-25.561). Како се види, очишћење Хрватске није захватило само православне Србе, већ и многе друге.

Укупно становништво Хрватске је према дефиницији сталног становништва из 2001. године износило 4.437.460 лица, што је у односу на број становника према попису из 1991. године (4.784.265) било смањење од 346,8 хиљада лица или за 7,2%.

Број Срба у Републици Хрватској је од 1948. до 1991. повећан за 37.868 особа или за 7%. Од пописа из 1948. године, када је број Срба износио 544 хиљаде, а њихов удео у укупном становништву Хрватске износио 14,5%, па до пописа из 1961. (625 хиљада или 15,0%), број Срба у Хрватској константно се повећавао. Након тога, у следећем међупописном раздобљу (1961- 1971) приметна је блага стагнација, а десет година касније, у међупописном раздобљу 1971-1981, број становника српске националности је опао. У 1981. години број Срба је сведен на 532 хиљаде лица, а удео у укупном становништву Хрватске на 11,6%. Раздобље стагнације и смањење броја особа које су се изјасниле као Срби подудара се с периодом повећања броја
лица која се нису национално изјазнила, односно лица која су се изјаснила као Југословени.

Тако је. Само што писци студије из које користимо податке никако да се сете да се овај феномен не може одвојити од екстремног бујања хрватског шовинизма у истом периоду.

У последњем међупописном раздобљу (1991-2001) чија је прва половина обележена ратним збивањима на простору бивше Југославије, дошло је до значајних промена како у укупном кретању броја становника Републике Хрватске тако и у кретању броја становника који су се изјаснили као Хрвати или Срби. Већ је напоменуто да је у том раздобљу евидентирано смањење укупног становништва Хрватске, које је, ако се апстрахују методолошке разлике у погледу дефиниције укупног становништва у време пописа из 1991. и 2001. године, износило 347 хиљада лица. Што се тиче броја Хрвата, у истом међупописном раздобљу (1991–2001) бележи се повећање од 241 хиљаде становника или за 6% који су се национално изјаснили као Хрвати. До повећања броја Хрвата није дошло због позитивног природног прираштаја, јер је он у овом раздобљу био негативан, већ је оно резултат утицаја неколико других чинилаца. Део повећања објашњава се досељавањем Хрвата током 1990-их година из Босне и Херцеговине и дијаспоре, као и променама у изјашњавању приликом пописа 2001. године када се вероватно одређен број становника, који су се раније изјашњавали као припадници осталих етничких група, изјаснио као ″Хрват″. Врло је вероватно да се и део од укупно 106 хиљада лица, која су се 1991. године национално изјаснила као ″Југословени″, приликом пописа из 2001. изјаснила као ″Хрвати″.

Наравно да се одређен број Хрвата раније из утилтарних разлога изјашњавало као "Југословени". Али, исто, из још утилитарнијих разлога важи и за друге. Такође, због "ратних догађања", како то научно дефинишу наши аналитичари, бежали су сви свукуда. Ако, дакле, у Хрватској влада "бела куга", а истовремено "због ратних дешавања" долази до масовних убјежања становништва без обзира на веру, нацију и кумравечку школу, онда се национ може пунити како се и пунио - насилним преумљавањем лабилнијег дела Срба, па и дугих.
...
Ако је до "Даре из Јасеновца", ево мог виђења...
https://nimbusovpodrum.blogspot.com/2021...st_24.html

Поздрав...

Свака част за чланак!
Само мислим да би уместо "ми" прецизније било "они", тј. комунисти.
Слажем се и са првим ставком изнетом овде, да није најважније питање ко је највише утицао на Хрвате. Овог питања дотакли смо се тражећи одговор на друго: зашто је злочин био тако масован? Моја теза је да то није због политике (нацизам, још мање фашизам), већ због њихове религије, тј. вековне злоупотребе религије.