[Александар Динчић]

Međutim B. Glišić je uz tekst prevoda originalnog izveštaja dopisao „NAPAD KNEŽIČKOG PARTIZANSKOG ODREDA NA JASENOVAC“ i to protura kao jedan od dva navodna partizanska napada na Jasenovac, 1941. i 1943. godine, “dokumentovana iz nemačkih izvora“.

То је типична логика антифашиста а пре њих и комунистичких писаца. Немци под четницима који их нападају (или квислинге) мисле заправо на партизане. Узмите Хронологију НОБ-а, упоредите ратна дешавања из 1941. године са немачким и хрватским извештајима - и биће вам све јасно. Четници као убице муслимана и Хрвата су Дражини, а као нападачи на Немце или усташе независни, партизани или пак сељаци са оружјем у рукама. Тако да најпре то треба рашчистити када говоримо о 1941. години и ратним извештајима.

Он је нашао неку партизанску монографију, нашао у њој податак о том Кнежичком одреду, да је нешто оперисао око Јасеновца, премостио да Немци греше у извештају, удвојио податак и приказао га на тој страници као епохално сазнање.
Жалосно их је коментарисати.
Само ово што су ставили око Ђујића сасвим је довољно. Као и мени да се натежем с њима и да без везе цимам људе из Бундес архива због фејсбука и неких објава.
Питај Бога ко је уопште љубитељ докумената и да ли уопште има неких додирних тачака са историјом и ратом у Југославији. Радановић, Трифковић и Ватра имају и њима сигурно такве глупости не би падале напамет, док овај Глишић или Поповић ко зна ко је уопште.
Као што рекох, играју се науке.