[Александар Динчић]

Тако функционишу ствари у нормалним, мирнодопским условима, али овде имамо својеврсну државу у изгнанству. И на овом указу и на другима стоји као да их је Петар премапотписао ("Петар с. р." - "Петар својеручно"), што би требало да значи да постоји оригинал а да је ово само препис. То је неки минимум форме који је испоштован. Али готово сигурно не постоји оригинал, као што нема ни оних о Дражином унапређењу у генералске чинове, па нико не спори њихову садржину. То је зато што нема ни времена ни ресурса да се те одлуке израђују најпре у оригиналу па онда у преписима, па још и да краљ стварно потпише сваку од њих. И у мирнодопско време је краљ вероватно фактички потписивао само неке најважније одлуке док је на друге стављан његов факсимил. Једноставно, свакодневно треба донети мноштво уредби, наредби, саопштења итд, и краљ би нон стоп нешто потписивао, кад би му све то изнели на потпис.

Да, мора постојати оргинал и на основу оргинала се преписи објављују у Службаном листу.

То око времена и ресурса.
Одлуку може да донесе само онај ко је надлежан за то и ниико други. Ту се не поставља питање времена и ресурса.
Замисли да директор Завода за израду новчаница пушта у оптицај неку емисију новчаница без потписа Гувернера Народне банке. Умјесто потписа Гувернера стави С.Р.!
Не потписује све акте шеф државе у овом случају Краљ, али ко је у називу мора бити његов потпис.
И употреба факсимила је прописана.

За нас историчаре само је валидан оригинални документ који садржи печат, потпис и пропратни текст. То се учи још на првој години студија.
Баш зато што је та ствар око писане коресподенције у рату таква-каква је, у својим радовима никада не користим Службене новине као извор, осим ако не удвајам податак из суве архивске грађе. Тако, на пример, у архиви Српске врховне команде, нисам нашао документ - Указ, да се скоро 30 активних српских официра пензионише због случаја Апис. Док је исти Указ изашао у Српским новинама на Крфу.