13-03-2021, 09:11 PM
-Одлука о уједињењу Српско-православне цркве у Црној Гори са Православном црквом у Србији и осталим српским епископским столицама-
Након неканонског укидања Пећке Патријаршије 1766. године, постојала је код свих српских епископа жеља за поновним уједињењем Српске православне цркве. Православна црква у Србији је стекла канонску аутокефалију 1879. године, а црногорски књаз Никола Петровић је, да би омогућио себи проглашење за краља, неканонски прогласио Православну цркву у Црној Гори аутокефалном. Ово му је такође било потребно да би у потпуности изједначио државни статус Црне Горе са државним статусом Србије, те истакао предводничку улогу Црне Горе у обједињавању српског народа, како свјетовном, тако и духовном. Ипак, династички сукоб двије српске владарске куће, Петровића и Карађорђевића, завршио се 1918. побједом ових других. Српско-православна црква у Црној Гори донијела је одлуку о уједињењу са осталим српским епископским столицама у једну Српску православну цркву чији је патријаршијски трон припао Србији. Иако незадовољна начином на који је Црна Гора ушла у државу са Србијом, црногорска Влада у егзилу је признала уједињење Српске православне цркве, али је нагласила да право на српски патријаршијски трон припада Црној Гори и њеној Митрополији пећкој.
Текст и факсимили одлуке о уједињењу Српско-Православне Цркве у Црној Гори са Православном Црквом у Србији и осталим српским епископским столицама:
СВЕТИ СИНОД КР. ЦРНЕ ГОРЕ
Број 1169.
Цетиње, 16. децембра 1918. год.
Записник
изванредне сједнице Светога Синода Православне Цркве у Црној Гори, одржане у резиденцији Митрополије Црногорске, дана 16. децембра 1918. године.
Присутни:
Митрополит Црне Горе Митрофан Бан,
Митрополит Пећски др Гаврило Дожић
Епископ Никшићски Кирил Митровић, и
Синодски секретар ђакон Иво Калуђеровић.
Предмет
Да се независна Српско-Православна Св. Црква у Црној Гори уједини с аутокефалном Православном Црквом у Краљевини Србији.
У данашњој својој сједници Св. Синод горње је питање свестрано проучио и донио једногласно ово
Ријешење:
Пошто је Велика Народна Скупштина Српског Народа у Црној Гори одржана у Подгорици дана 13. новембра 1918. године донијела одлуку, да се независна Црна Гора уједини са Краљевином Србијом то и Св. Синод налази цјелисходним и оправданим да се и Св. аутокефална Црква у Црној Гори уједини са независном Православном Црквом у Краљевини Србији, а заједно с овом са цијелом Св. Српско-Православном Црквом у новој држави Срба, Хрвата и Словенаца.
Горње ријешење има се доставити Његовом Високопреосвештенству Митрополиту Србије Г. Димитрију и Предсједнику Владе Г. Стојану Протићу.
Закључено и потписано.
Митрополит Црне Горе и Предсједник Св. Синода Митрофан Бан
Митрополит Пећски др Гаврило Дожић
Епископ Никшићски Кирил Митровић
Секретар Синода ђакон Иво Калуђеровић.
Након неканонског укидања Пећке Патријаршије 1766. године, постојала је код свих српских епископа жеља за поновним уједињењем Српске православне цркве. Православна црква у Србији је стекла канонску аутокефалију 1879. године, а црногорски књаз Никола Петровић је, да би омогућио себи проглашење за краља, неканонски прогласио Православну цркву у Црној Гори аутокефалном. Ово му је такође било потребно да би у потпуности изједначио државни статус Црне Горе са државним статусом Србије, те истакао предводничку улогу Црне Горе у обједињавању српског народа, како свјетовном, тако и духовном. Ипак, династички сукоб двије српске владарске куће, Петровића и Карађорђевића, завршио се 1918. побједом ових других. Српско-православна црква у Црној Гори донијела је одлуку о уједињењу са осталим српским епископским столицама у једну Српску православну цркву чији је патријаршијски трон припао Србији. Иако незадовољна начином на који је Црна Гора ушла у државу са Србијом, црногорска Влада у егзилу је признала уједињење Српске православне цркве, али је нагласила да право на српски патријаршијски трон припада Црној Гори и њеној Митрополији пећкој.
Текст и факсимили одлуке о уједињењу Српско-Православне Цркве у Црној Гори са Православном Црквом у Србији и осталим српским епископским столицама:
СВЕТИ СИНОД КР. ЦРНЕ ГОРЕ
Број 1169.
Цетиње, 16. децембра 1918. год.
Записник
изванредне сједнице Светога Синода Православне Цркве у Црној Гори, одржане у резиденцији Митрополије Црногорске, дана 16. децембра 1918. године.
Присутни:
Митрополит Црне Горе Митрофан Бан,
Митрополит Пећски др Гаврило Дожић
Епископ Никшићски Кирил Митровић, и
Синодски секретар ђакон Иво Калуђеровић.
Предмет
Да се независна Српско-Православна Св. Црква у Црној Гори уједини с аутокефалном Православном Црквом у Краљевини Србији.
У данашњој својој сједници Св. Синод горње је питање свестрано проучио и донио једногласно ово
Ријешење:
Пошто је Велика Народна Скупштина Српског Народа у Црној Гори одржана у Подгорици дана 13. новембра 1918. године донијела одлуку, да се независна Црна Гора уједини са Краљевином Србијом то и Св. Синод налази цјелисходним и оправданим да се и Св. аутокефална Црква у Црној Гори уједини са независном Православном Црквом у Краљевини Србији, а заједно с овом са цијелом Св. Српско-Православном Црквом у новој држави Срба, Хрвата и Словенаца.
Горње ријешење има се доставити Његовом Високопреосвештенству Митрополиту Србије Г. Димитрију и Предсједнику Владе Г. Стојану Протићу.
Закључено и потписано.
Митрополит Црне Горе и Предсједник Св. Синода Митрофан Бан
Митрополит Пећски др Гаврило Дожић
Епископ Никшићски Кирил Митровић
Секретар Синода ђакон Иво Калуђеровић.
![[Слика: 160030096_3688364257947986_1095253943155...e=60722583]](https://scontent.fbeg4-1.fna.fbcdn.net/v/t1.0-9/160030096_3688364257947986_1095253943155994167_n.jpg?_nc_cat=102&ccb=1-3&_nc_sid=730e14&_nc_eui2=AeGO2ZdutlZ0NvSl3892r2TB4sig73mJ2p_iyKDveYnan4QL1AOG7X-FIMOn8ZyGzsU&_nc_ohc=qUKwejQlstYAX-uwFmQ&_nc_ht=scontent.fbeg4-1.fna&oh=6c3510594d91a048ffa82b1cba7792f7&oe=60722583)