17-03-2021, 11:05 PM
Епсолутли тачно, Никола.
Сећам се периода када је био стари закон. Цела медијска хајка се дигла на тај закон због "два сведока". Наиме, та зачкољица није дозвољавала да тада још живи припадници ЈВ остваре право на борачки стаж. Тада сам двојици људи који су се бавили судским рехабилитацијама, рекао да заинтересују што више потомака да рехабилитују своје неправедно осуђене претке. Прође неко време, и причају ми та двојица да је слаба заинтересованост. Питам их шта мисле због чега, а они ми веле да рехабилитацији не повлачи аутоматски и повраћај конфисковане имовине, као ни захтев за одштету. Тада сам им рекао да ако буду мењали закон, промениће га на горе.
И тако је и било. Овај други ревидирани закон о рехабилитацији подразумева и материјалну подршку, али је сто пута теже рехабилитовати лице, управо због промена које је навео Николај.
Занимљиво је да се много више лица пријавило, па су ми ова двојица рекли да размислим зашто је то тако.
Не верујем да је тако било и у горе поменута два случаја, али је ово чињеница.
Другим речима, ни први ни други закон не ваљају. Требало је све комунистичке одлуке и законе поништити и готово. За случај правих ратних злочинаца, попут Немаца, усташа и других требало је одмах формирати ад хок судско веће за ратне злочине из Другог светског рата и углавном потврдити осуде против тих типова. Али, и судити још увек тада живим комунистима који су починили ратне и поратне злочине против појединаца и српског народа у целини.
Наравно, то је била илузија, јер није било политичке ни опште друштвене воље за раскид са титоизмом. Добили смо Коштуница - Ђинђић варијанту разумевања наше блиске историје, а они су добили подршку за тај став од СПЦ и САНУ, као и свих политичких странака, и отишли смо у ово што гледамо годинама.
Сећам се периода када је био стари закон. Цела медијска хајка се дигла на тај закон због "два сведока". Наиме, та зачкољица није дозвољавала да тада још живи припадници ЈВ остваре право на борачки стаж. Тада сам двојици људи који су се бавили судским рехабилитацијама, рекао да заинтересују што више потомака да рехабилитују своје неправедно осуђене претке. Прође неко време, и причају ми та двојица да је слаба заинтересованост. Питам их шта мисле због чега, а они ми веле да рехабилитацији не повлачи аутоматски и повраћај конфисковане имовине, као ни захтев за одштету. Тада сам им рекао да ако буду мењали закон, промениће га на горе.
И тако је и било. Овај други ревидирани закон о рехабилитацији подразумева и материјалну подршку, али је сто пута теже рехабилитовати лице, управо због промена које је навео Николај.
Занимљиво је да се много више лица пријавило, па су ми ова двојица рекли да размислим зашто је то тако.
Не верујем да је тако било и у горе поменута два случаја, али је ово чињеница.
Другим речима, ни први ни други закон не ваљају. Требало је све комунистичке одлуке и законе поништити и готово. За случај правих ратних злочинаца, попут Немаца, усташа и других требало је одмах формирати ад хок судско веће за ратне злочине из Другог светског рата и углавном потврдити осуде против тих типова. Али, и судити још увек тада живим комунистима који су починили ратне и поратне злочине против појединаца и српског народа у целини.
Наравно, то је била илузија, јер није било политичке ни опште друштвене воље за раскид са титоизмом. Добили смо Коштуница - Ђинђић варијанту разумевања наше блиске историје, а они су добили подршку за тај став од СПЦ и САНУ, као и свих политичких странака, и отишли смо у ово што гледамо годинама.