[смедерево]

На данашњи дан, 18. марта 1956. године, у Господу се упокојио српски епископ Николај Велимировић, теолог, књижевник и беседник, владика охридски и жички, једна од најумнијих глава Српске цркве уопште. По завршетку студија у Швајцарској и доктората у Берну, студирао је филозофију на Оксфорду и у Женеви (други докторат). По повратку у Србију радио је као професор. Замонашио се 1909. у манастиру Раковица, након необичног оздрављења. Завршио је Духовну академију у Петрограду. Први светски рат провео је у Британији и САД као изасланик српске владе, с циљем да се тамошњој јавности представи српска ствар. Између два светска рата предводио је Православну народну хришћанску заједницу, познату као Богомољачки покрет, самоникли покрет малих људи који су тежили вишем нивоу духовности од оног који омогућава класичан парохијски живот. Била је то врло нетипична појава за српске прилике. Обновио је бројне српске храмове, највише у Овчарско-кабларској клисури али и у Јужној Србији (данас Македонија). Током Другог светског рата налазио се у конфинацији (Љубостиња, Војловица). Извесно време провео је и у логору Дахау с патријархом Гаврилом (Дожић). Била су то једина два висока црквена званичника у Европи која су се налазила у концентрационом логору. Није се никада више вратио у Србију. Приликом доласка на тло САД након рата, дочекало га је више десетина епископа разних хришћанских цркава - што је показатаљ његовог невероватног угледа. Умро је 1956. у руском манастиру Светог Тихона у Саут Канану у Пенсилванији (САД), а сахрањен је на српском гробљу поред манастира Светог Саве у Либертвилу. Мошти су му пренете у Србију 1991. Српска Црква га је прогласила за светитеља. Као аутор написао је дела: „Религија Његошева“, „Беседе под Гором“, „Изнад греха и смрти“, „Душа Србије“, „Србија у светлости и мраку“, „Духовни препород Европе“, „Агонија цркве“, „Речи о Свечовеку“, „Молитве на језеру“, „Омилије“, „Охридски пролог“, „Теодул“, „Српски народ као Теодул“, „Средњи систем“, „Индијска писма“, „Касијана“, „Жетве Господње“, „Диван“, „Једини Човекољубац“ и др.