[Бенито]

Комисија која је вршила попис после рата (дакле, вршен је попис) руководила се следећим принципом: све што недостаје од инвентара пре 5. априла 1941. године је изгорело, а на основу две чињенице:
1. У Народну библиотеку рукописи и књиге се могу само уносити, али не и износити. Што је принцип француске националне библиотеке, којег се држе данас све националне библиотеке света, а код нас га је увео чувени историчар Јован Н. Томић, некадашњи управник Народне библиотеке.
2. Сведоци који су тврдили да је зграда изгорела.
Тако су они ове две чињенице укрстили и само прогласили све што је тог јутра било у згради да је изгорело.
Нису узели у обзир да су изграђени, још средином 1930-их година, специјални депои који су требали да заштите најдрагоценију заоставштину од несреће типа бомбардовања.
Тако је и било. Ти депои јесу били урушени, али нису изгорели, а унутра су били ти специјални сандуци.
Постоји велика вероватноћа, а и моје мишљење је тако, да је оно што није било у депоима заиста изгорело и нема потребе да у то сумњамо. Уосталом, то потврђују и сведочења оних који су у време Аћимовићеве комесарске управе сведочили доцније, иако њихов попис није пронађен. Али, и они су јасно раздвајали те две ствари... О томе је овде реч.