[Митић]

Има два научна текста која говоре о Народној библиотеци. Додуше, један говори о археолошким ископинама испод Народне библиотеке. Али се помиње Лер.


Цитат:

"Нашли смо много угљенисаних књига (сл. 2) —
на стотине кубика или десетине хиљада
примерака, међу њима тридесетак листова једне
рукописне књиге из XVI—XVII века и око 200
фрагмената листова старијих рукописних књига
(сл. 3), приписаних раздобљу од XIII до XVI века.4

Биљана Стипчевић, научни саветник садашње
Народне библиотеке, нашла je
међу њима и фрагменте рукописа влашке
редакције који нису били наведени y сачуваним
пописима, што значи да je рукописа било више
но што je дотад било познато.5

Током ископавања утврђено je да су сандуци са
рукописним књигама однети, одчосно да je згариште
било опљачкано (сл. 4), и то убрзо после спаљивања,
a свакако пре но што je окупатор y јесен исте, 1941. године,
порушио горње делове зидова и затрпао доње. Да
je ова пљачка дело окупатора и његових помагача
потврђују и недавно објављена сећања проф.
Љубомира Дурковића.6


4 Смештене су на таван нове Народне библиотеке, Скерлићева улица бр. 1.
5 Биљана Стипчевић ово саопштава y интервјуу новинару Благоју Илићу („Илустрована Политика" бр. 1294, Београд 23. VIII 1983, стр. 25).
6 Љубомир Дурковић Јакшић, О пропасти Народне библиотеке y Београду 1941. и судбини њених реткости, Археографски прилози 6—7, Београд 1984—1985, 7—50

http://www.heritage.gov.rs/cirilica/Down...menici.pdf

Извор: ГОРДАНА ЦВЕТКОВИЋ/ДРАГАНА МИЛОВАНОВИЋ/МИХАИЛО МУРАВЉОВ, "Ha згаришту Народне библиотеке y Београду: меморијални и археолошки споменици", Саопштења XX-XXI / 1988/89, стр. 149

Такође, на истој тој 149-ој страни, у фусноти 3 помиње се Лер:

3 По завршеним преговорима између пуковника Воја
Поповића и генерала Лера, о капитулацији немачке војске
на тлу Југославије, Лер je, на питање В. Поповића,
одговорио „Фирер ми je наредио да порушимо Београд, да
разбијемо Југославију. У првом налету требадо je да
срушимо Народну библиотеку Србије, па тек онда оно што
je за нас војнички интересантно." На питање зашто баш
библиотеку, одговорио je: „Зато што je y тој установи чувано
оно што je вековима чинило културни идентитет тога
народа." И шта je још Фирер наредио? „Да унштимо српску
интелигенцију и да обезглавимо врх српске православне
цркве..." Какве су биле даље намере y Југославији? „...
ниједно српско ни словеначко дете не би смело да иде y
школу више од четири године... Толико je било довољно да
би Срби и Словенци радили y фабрикама Рајха" (НИН, бр.
1892, Београд 5. април 1987, стр. 29).






А ево цитата из једног другог чланка, а у вези је са Лером:

"U zvaničnom nemačkom dokumentu koji se odnosi na bombardovanje Beograda,
predočenom na poratnom suđenju, Narodna biblioteka je označena kao jedan od prvih
ciljeva. Znači, akcija Aleksandra Lera, komandanta nemačkih trupa, nije bila ni
slučajna ni neželjena, naprotiv namerna, osmišljena i sa poražavajućom rezultatom,
potpunim nestankom nacionalne biblioteke. 2) "

2) Istorija Narodne biblioteke u Beogradu / Miraš Kićović. – Beograd : NB, 1960. – 214 str.

https://www.nb.rs/view_file.php?file_id=464

Извор: Prof. dr Aleksandra Vraneš, NARODNA BIBLIOTEKA SRBIJE U RATNIM GODINAMA (1941-1944)



Ако неће горњи линк, има на Скрибду

https://www.scribd.com/doc/193142928/Nar...-1941-1945