[Александар Динчић]

Књиге „Горачићи у Другом светском рату“, „Сура слобода“ и „Рујна слобода“, убедљиво имају најбоље примедбе, у виду фуснота и пропратне научне апаратуре. Од свих приређивачких књига које сам прочитао, овај књишки трио убедљиво је најбољи по том питању.

Тако да свака част приређивачу, ма историје Ани Филиповић. Показна вежба (прва година историјских студија) колико је приређиваштво сложен историјски подухват. Јер, многи мисле да је довољно само прекуцати нечије мемоаре, дневник, сећања и сл. и објавити.

Узгред горњег навода, узмите мемоаре војводе Василија Трбића и погледајте шта су приређивачи допуњавали и приближавали читаоцу. Буквално ништа. Међутим, исте је својевремено објавила престижна издавачка кућа. Овакве, куд и камо поткрепљеније књиге, објављују самостална удружења. Што је пак тужно и уједно много жалосно.