[Бенито]

То је, ако смем скромно да приметим, комбинација две најпознатије школе историографије у последња два века - критичке школе историографије, у којој је доминирала германска школа, на челу са Ранкеом, и школе аналиста, у којој је доминирао низ француских историчара, као најбоље историографске школе 20-ог века...
Али, пре свега, како каже и Филиповић, хвала Слободану Јовановићу, јер нас је много чему научио. Барем нас који смо га читали.
ПС а што се тиче колега, паде ми на памет, један млади доктор историјских наука, који је приредио мемоаре једног познатог официра ЈВ под командом Драже Михаиловића, а који нас је у предговору "обавестио" да "није желео да интервенише у научном апарату, јер би својим сазнањима оптеретио савесног читаоца можда превише великим знањем".
Али, државни историчари су имали агенду, додуше неписану, да не читају СЈ, па и не чуди овакав њихов приступ.
Замолио би оне које читају "Рујна слобода" да обрате пажње на разлике у биографијама неких историјских личности које су написане у књизи у односу на оне које су написали званични државни историчари из Београда, Чачка, Пожеге, Ужица, Краљева....
Видећете колико је, у ситним финесама, огромна разлика у перцепцији одређених историјских личности у овој књизи у односу на оно што лута мејн-стримом наших медија...
Динча, хвала на овим похвалама....