12-05-2021, 01:37 PM
Његова "Рашка група одреда" (преформирани Ибарски четнички одред) је прогонећи Кесеровића на Копаонику, доспела на Косово - око Косовске Митровице. Налетела је на једну групу немачких војника која је чувала Трепчу. Развила се борба и тада је настрадало 5 Немаца. Онда је немачки заповедник Србије известио да Кесеровић и Машан Ђуровић припремају напад на Косовску Митровицу. Није знао да су били у жестоком сукобу.
Машан Ђуровић се под немачким потерама враћа на подручје немачког војног заповедника и поново гони Кесеровића у Жупи. А све њих скупа гоне Немци и Бугари. На крају Машана хапсе Бугари у Куршумлијској Бањи и депортују у Нишки логор, одакле га пушта Недић, са последњом опоменом "да се уразуми". Немцима квислинзи протурају информацију да су им војнике на Косову убили Дражини четници и зато су Немци (717. пешадијска дивизија) организовали акцију против Кесеровића, на Копаонику почетком августа 1942. г. Машан се по пуштању из логора једно краће време смирио према Дражиним четницима и искључиво се усмерио на партизане (према њима је уопште био немилосрдан и важио је за најбољег антикомунистичког борца). И онда у јуну хапси британског капетана Лоренса и поручника Цветковића у Јошаничкој Бањи и поново се експонира као противник Дражине организације.
Ти догађаји (топло-хладно) смењивали су се до марта 1943. године, када су га Бугари напали у Студеници и када му се људство расуло. Претходно је с њима имао и један сукоб код Самограда. Тада је приступио Дражиној организацији (око 400 људи), до дезертирања и смакнућа (у мају 1943). Нешто његовог људства је остало у Дражиној организацији. Рецимо, поручник Закић, кога је Кесеровић немилосрдно нападао, био је код Машана Ђуровића командант батаљона. Касније командант у Косовском корпусу ЈВУО. Када је четничка организација К.Пећанца расформирана крајем 1942, он је сачувао свој одред као владин. Нешто као Српска помоћна полиција.
Попут Јаворског, важио је за врло специфичну ратну појаву. Лудо храбар, ал` пустахија. Уз то и доста суров.
Машан Ђуровић се под немачким потерама враћа на подручје немачког војног заповедника и поново гони Кесеровића у Жупи. А све њих скупа гоне Немци и Бугари. На крају Машана хапсе Бугари у Куршумлијској Бањи и депортују у Нишки логор, одакле га пушта Недић, са последњом опоменом "да се уразуми". Немцима квислинзи протурају информацију да су им војнике на Косову убили Дражини четници и зато су Немци (717. пешадијска дивизија) организовали акцију против Кесеровића, на Копаонику почетком августа 1942. г. Машан се по пуштању из логора једно краће време смирио према Дражиним четницима и искључиво се усмерио на партизане (према њима је уопште био немилосрдан и важио је за најбољег антикомунистичког борца). И онда у јуну хапси британског капетана Лоренса и поручника Цветковића у Јошаничкој Бањи и поново се експонира као противник Дражине организације.
Ти догађаји (топло-хладно) смењивали су се до марта 1943. године, када су га Бугари напали у Студеници и када му се људство расуло. Претходно је с њима имао и један сукоб код Самограда. Тада је приступио Дражиној организацији (око 400 људи), до дезертирања и смакнућа (у мају 1943). Нешто његовог људства је остало у Дражиној организацији. Рецимо, поручник Закић, кога је Кесеровић немилосрдно нападао, био је код Машана Ђуровића командант батаљона. Касније командант у Косовском корпусу ЈВУО. Када је четничка организација К.Пећанца расформирана крајем 1942, он је сачувао свој одред као владин. Нешто као Српска помоћна полиција.
Попут Јаворског, важио је за врло специфичну ратну појаву. Лудо храбар, ал` пустахија. Уз то и доста суров.