[Милослав Самарџић]

Можда боље да се концентришемо на детаље који се могу поправити, Калабић је био горостас, људескара, кад се обраћао војницима до одзвања од Тополе до Рудника, говор глумца овде је сувише мекан, млак, онда рецимо сцена када митраљезац излази из шуме а има реденик умотан око уводника, то би требало мало поправити, и слажем се са констатацијом калабић је био људескара како је то стално беседио Миломир Сајић.

Људескара је Борко Брајовић, можда није било прилике да се то види у ових 4,5 минута, али видеће се.
Е сад то ''одзвања'' 100 км около, има ту доста митова и легенди. На пример, Драгиша Васић је описао Калабића као скрушеног и депресевног, пред силним проблемима... Углавном мислим да треба да прича нормално, а кад је борба... дакле према ситуацији.
Реденик треба да буде умотан. Имамо оружаре, они су тако наместили. Глумац је иначе, по инерцији, пусти да се вуче по шуми, јер није служио војску. Видим да има доста примедби око тог реденика - некако много мисле да треба да се вуче по шуми. Дакле - не, овако треба, а ако дође ситуација да пуца, руком трзне и пребаци реденик, ако је виђен, а полако га пребаци другом руком, ако није виђен.