17-06-2021, 10:19 AM
Шарац или неко други од форумаша понекад објави фотографије неког неименованог четника, а извор је међуопштински архив у Шапцу, Чачку, Лесковцу, Краљеву...
Желим да нагласим да не постоји професионално оправдање за бивше или садашње запослене историчаре у тим установама што те фотографије постављају без имена тих личности. Све те фотографије добили су, најчешће, од локалне филијале ДБ-а и тамо су, макар за већину фотографија, знали ко се на њима налази. Ако су фотографије добијали од фамилија оних који су на фотографијама, логично је да су и тада добијали основне податке. Ова два извора чине преко 95% извора одакле потичу фотографије четника које се данас налазе у власништву међуопштинских архива у Србији.
Па чак и да није тако, дужност историчара запослених у архивима је да "дигну дупе" и сазнају ко се налази на тим фотографијама. Али,њихов нерад и незнање су најбољи доказ о квалитету школовања и начину запошљавања у држави која непоколебљиво и храбро маршира ка сопственој пропасти. Наравно, њихово самоуздање је дијаметрално антипропорционално њиховом знању, па им се не може прићи ни уз помоћ штапа. Ни повести, ни поћерати...
ПС у нашим издањима објавили смо неколико десетина, ако не и стотина фотографија на којима се налазе четници. Већина тих фотографија је тада први пут објављена и све су прецизно потписане. Питају нас често зашто тих фотографија нема на интернету. Одговор је увек исти:"Умро је и Јосиф и Јосип." Државни историчари о државном трошку не могу да сазнају ко се налази на фотографијама које су им доставили државни органи. Једно мало удружење од својих средстава може да лута Србијом и у највећим забитима проналази непознате фотографије, а потом да истражи ко се на њима налази и то потом објави. Е, зато не може бесплатно...
Установе културе у Србији, као и све остало, су карикатура установа. Зато и цела Србија личи на карикатура државу.
Желим да нагласим да не постоји професионално оправдање за бивше или садашње запослене историчаре у тим установама што те фотографије постављају без имена тих личности. Све те фотографије добили су, најчешће, од локалне филијале ДБ-а и тамо су, макар за већину фотографија, знали ко се на њима налази. Ако су фотографије добијали од фамилија оних који су на фотографијама, логично је да су и тада добијали основне податке. Ова два извора чине преко 95% извора одакле потичу фотографије четника које се данас налазе у власништву међуопштинских архива у Србији.
Па чак и да није тако, дужност историчара запослених у архивима је да "дигну дупе" и сазнају ко се налази на тим фотографијама. Али,њихов нерад и незнање су најбољи доказ о квалитету школовања и начину запошљавања у држави која непоколебљиво и храбро маршира ка сопственој пропасти. Наравно, њихово самоуздање је дијаметрално антипропорционално њиховом знању, па им се не може прићи ни уз помоћ штапа. Ни повести, ни поћерати...
ПС у нашим издањима објавили смо неколико десетина, ако не и стотина фотографија на којима се налазе четници. Већина тих фотографија је тада први пут објављена и све су прецизно потписане. Питају нас често зашто тих фотографија нема на интернету. Одговор је увек исти:"Умро је и Јосиф и Јосип." Државни историчари о државном трошку не могу да сазнају ко се налази на фотографијама које су им доставили државни органи. Једно мало удружење од својих средстава може да лута Србијом и у највећим забитима проналази непознате фотографије, а потом да истражи ко се на њима налази и то потом објави. Е, зато не може бесплатно...
Установе културе у Србији, као и све остало, су карикатура установа. Зато и цела Србија личи на карикатура државу.