20-07-2021, 12:34 PM
Ради комплетности, поновићу у оквиру ове теме делове који су били наведени на другим местима.
Анализирајући просторни фактор, као и логично заокружене догађаје, дешавања од 20. јануара до 15. јуна 1943. године се могу организовати у шест целина.
Временски се неке од операција преклапају:
Операција "Вајс 1": од 20. јануара до 15. фебруара; простор Баније, Кордуна, Лике, Босанске Крајине
Битка за Прозор: од 9. фебруара до 5. марта
Операција "Вајс 2": од 25. фебруара до 6. марта; простор Босанске Крајине
Битка за Херцеговину: од 6. марта до 7. маја
Битка за Црну Гору: од 28. марта до 14. маја
Битка на Сутјесци: од 16. маја до 15. јуна
Операције "Вајс 1" и "Вајс 2" немају никакве везе са дешавањима на истоку и представљају катастрофу за Србе Баније, Кордуна, Лике, Босанске Крајине. Да је Врховни партизански штаб на крајишке партизане (мислим на све ван Прве, Друге и Треће партизанске дивизије) гледао као на топовско месо указује неколико чињеница. У току преговора комуниста и усташа јануара 1943, које су водили Вицко Крстуловић и усташки министар Никола Рушиновић, Броз и братија су били обавештени о припремама за велику офанзиву. Зато не чуди да пролетерске и ударне дивизије не само што нису биле захваћене операцијом "Вајс", него су је и преспавали. Практично су неактивни до 9. фебруара. У међувремену, у Крајини страда хиљаде Срба.
Примирје између комуниста и Немаца постигнуто 5. марта се није односило на крајишке партизане. У времену док братија са Швабама дивани и ћаска, на планини Шатор рањеници (али не они за које се води битка, већ неки други, безвредни), народ покренут са огњишта, крајишници партизани, пролазе кроз агонију. У масакру џелата Седме СС дивизије страдало је на стотине људи.
Литература: Милутин Морача, Ратни дневник, Војноиздавачки завод, Београд, 1962.
Анализирајући просторни фактор, као и логично заокружене догађаје, дешавања од 20. јануара до 15. јуна 1943. године се могу организовати у шест целина.
Временски се неке од операција преклапају:
Операција "Вајс 1": од 20. јануара до 15. фебруара; простор Баније, Кордуна, Лике, Босанске Крајине
Битка за Прозор: од 9. фебруара до 5. марта
Операција "Вајс 2": од 25. фебруара до 6. марта; простор Босанске Крајине
Битка за Херцеговину: од 6. марта до 7. маја
Битка за Црну Гору: од 28. марта до 14. маја
Битка на Сутјесци: од 16. маја до 15. јуна
Операције "Вајс 1" и "Вајс 2" немају никакве везе са дешавањима на истоку и представљају катастрофу за Србе Баније, Кордуна, Лике, Босанске Крајине. Да је Врховни партизански штаб на крајишке партизане (мислим на све ван Прве, Друге и Треће партизанске дивизије) гледао као на топовско месо указује неколико чињеница. У току преговора комуниста и усташа јануара 1943, које су водили Вицко Крстуловић и усташки министар Никола Рушиновић, Броз и братија су били обавештени о припремама за велику офанзиву. Зато не чуди да пролетерске и ударне дивизије не само што нису биле захваћене операцијом "Вајс", него су је и преспавали. Практично су неактивни до 9. фебруара. У међувремену, у Крајини страда хиљаде Срба.
Примирје између комуниста и Немаца постигнуто 5. марта се није односило на крајишке партизане. У времену док братија са Швабама дивани и ћаска, на планини Шатор рањеници (али не они за које се води битка, већ неки други, безвредни), народ покренут са огњишта, крајишници партизани, пролазе кроз агонију. У масакру џелата Седме СС дивизије страдало је на стотине људи.
Литература: Милутин Морача, Ратни дневник, Војноиздавачки завод, Београд, 1962.