[Црнотравац]

 
Партизани су прихватили немачку игру видевши у томе корист за себе.
Са становишта искрцавања Англоамериканаца на обале јужног Јадрана, уништење пробританских српских националних снага је апсолутни приоритет Немаца. Пошто партизани после постигнутог примирја свесно преузимају улогу немачке ударне песнице, јер у томе виде и сопствени интерес, поставља се питање доследности њиховог антинацизма. Они се враћају у стање од пре 22. јуна 1941, односно у љуштуру антиимперијалиста, при чему нацисти и нису толико зло (они свакако одлазе, проблем су ови који долазе). Као колаборационисти окупатора, партизански покрет се сада налази не само у улази издајника савезничке борбе, јер социјалистичка револуција добија апсолутни примат над борбом против нациста, већ директног противника Англоамериканаца и њиховог савезника на Балкану.

Занимљива су искуства "бораца за слободу". Тако хроничар Седме крајишке партизанске бригаде бележи за 7. март: "Долазило је и до таквих тренутака у којима су се и наше и непријатељске јединице у мањим колонама кретале паралелно, у истом правцу, на међусобној удаљености од неколико стотина метара и нико ни на ког није покушавао да отвара ватру, на очиглед свих."

Литература: Јован Кљајић, Седма крајишка бригада, Војноиздавачки и новински центар, Београд, 1990.

Crnotravac,
Čestitam na trudu. Lep prikaz, koncizan. 

Ja bih samo skrenuo pažnju na deo koji sam citirao, sa čime se duboko ne slažem.

Kolaboracionisti, izdajnici, udarna pesnica nacizma..sve je to retorika crvenih , mantra koju smo slušali xy godina. 

Sve ovo što si naveo radili su i četnici ( iako sa drugačijom agendom) - dogovori, pregovori, tolerisanja sa okupatorima itede, a u cilju onemogućavanja ove druge strane. 
To radi svaka gerila, jer nema drugog načina - koketiranje sa neprijateljskom stranom u odredjenim trenucima 

Nije ok primenjivati dvostruke aršine. 
Nismo mi oni. 

Zanimljivu  literaturu si izabrao, neobičnu u najmanju ruku. Zašto baš tu ?

Одлично запажање. Најпре о литератури. Написали су хиљаде књига и у њима се много дога поткрало. Када данас наводите литературу из тих времена и другачије је анализирате долазите до потпуно супротних закључака. Када улазим у полемику са неокомунистима, евролевичарима и ко зна киме оно што их разоружава су тврдње другова изнете у тим књигама. Донекле су корисни докторати, док су књиге написане уназад 20-30 година увек дочекане на нож са одбацивањем: ревизија, четничка пропаганда и сл.
Што се тиче реторике, да то је њихова реторика коју доследно користим. Просто ми је симпатично како све може да се изокрене. И они је јако добро разумеју.