[смедерево]

На данашњи дан, летњег Светог Архангела Гаврила, односно у ноћи између 25. и 26. јула 1817. године, у густој шуми Радовањског луга, убијен је српски вожд Карађорђе Петровић. Сви учесници у овом убиству доживели су страшне судбине, умирали су у тешким мукама, а потомство им је полудело или умирало пре времена, оставивши њихове лозе без наследника. Да подсетимо ко су били убице вожда Карађорђа и шта се са њима догодило. Карађорђе је убијен пре тачно 204 године на имању Драгића Војкића у Радовањском лугу, по налогу његовог венчаног кума књаза Милоша Обреновића, док је убиство организовао још један Карађорђев кум, смедеревски кнез Вујица Вулићевић, док је непосредни извршилац убиства био Вујицин момак Никола Новаковић. Карађорђевом пријатељу Драгићу Војкићу, на чијој земљи и колиби је убијен, су напрасно помрли сви укућани, тако да је крај живота дочекао потпуно сам и у великом сиромаштву и то се у Великој Плани и Поморављу дуго памтило. Карађорђев кум књаз Милош Обреновић је такође остао без наследника. Милошев најстарији син Милан је умро млад, а у детињству су му умрле и три ћерке. Његов други син, кнез Михаило, убијен је 1868. у атентату од стране браће Косте и Павла Радовановића из Ваљева, који су се светили због затварања њиховог брата адвоката Љубомира и убиства деде проте Николе Смиљанића, који је убијен по налогу књаза Милоша. Кнез Михаило није имао деце, па га је наследио унук Јеврема Обреновића, брата књаза Милоша, Милан. Краљу Милану су такође, док су били у дечаштву, умрла два сина Сергеј и Ђорђе. А само неколико деценија након Михаилове смрти, 1903. године, у мајском атентату, који су органиозовали његови официри предвођени Драгутином Димитријевићем Аписом, убијен је и једини преостали мушки потомак Обреновића, син краља Милана, краљ Александар Обреновић, који је оженио 12 година старију жену и није имао порода, тако да се његовом смрћу породична лоза Обреновића заувек угасила. Након што је спровео у дело крвави посао који који му је поверио, књаз Милош је Вујицу Вулићевића унапредио у нахијског кнеза што је подразумевало административну и судску власт. Међутим, звање и власт нису могле да га заштите од презира сопственог народа јер га је народ презрео и избегавао. Узалуд је објашњавао да је био приморан да учини злочин, јер му је Милош оставио да бира између своје и Карађорђеве главе. Они који су смели да му се отворено супроставе, оптуживали су га да је, након што је прихватио задатак који му је књаз Милош дао, требао да пошаље неког од својих поверљивих људи у Радовањски луг и обавести кума да бежи. И на тај начин би куму спасио главу, а себи образ и душу. Да би умањио презир народа и колико-толико умирио сопствену савест, Вујица Вулићевић је платио да се два километра од Радовањског луга према Великој Плани подигне црква брвнара, коју је народ прозвао ”Покајница. То је једна од две цркве ”покајнице”—другу је изградио кум Милош у Аранђеловцу и обе су посвећене Светом Архангелу Гаврилу—случајно или не, дану у ком је убијен Карађорђе. И на изградњу Вујицине цркве ”покајнице” пала је сенка зато што је народ причао да је она финансирана златницима који су нађени код Карађорђа, пошто је из Русије донео доста новца за касније подизање новог устанка, којим би се обновило Душаново царство у садејству са Русијом и свим балканским православним народима. Врло брзо је Вујица Вулићевић пао у немилост књаза Милоша, који му је одузео управљање нахијом и послао га у Турску у немогућу дипломатску мисију, која је због Грчког устанка из 1821. године, остала неколико година заточена у кућном притвору, у Цариграду. Међутим, кад се Вујица вратио у Србију, Милош је наредио да му се сво имање одузме. Остатак живота Вулићевић је провео у великом сиромаштву, презрен од људи и тешко болестан. Умро је 1828. године, само једанаест година након што је руке упрљао кумовском крвљу. По једној верзији, умро је природном смрћу, а по другој, вероватнијој, је отрован. Иза Вујице су остали син Петар, који је једно време био смедеревски кнез, док га није покосила Ђакова буна, синови Димитрије и Миљко и кћерка Стојанка, који су сви прерано умрли. Прерана смрт покосила му је и сву унучад. Карађорђев убица Никола Новаковић је прво награђен новцима направио имање у Левчу, у Опарићу, да би касније, прогоњен грижом савести, полудео. Погинуо је тако што је несрећним случајем са коња пао у воду, која га је повукла на воденички јаз у коме је буквално био смрвљен. Никола је био удовац, а имао је сина и једну кћер, девојку од 16 година. Николин син је убрзо након тога такође полудео, па допао у неку болест од које је више година боловао и у ранама се распадо, а потом и умро. А Николина кћерка је такође полудела, али је надживела и брата и оца. Кажу да је у Опарићу сваке ноћи излазила после поноћи око два ујутро на опарићко гробље, па кукала и запевала док не сване, а потом се мирно враћала кући, и тако је и свој живот скончала. Кућа Новаковића се такође угасила да ниједне душе више од Николиног рода нема.