[Милослав Самарџић]

Западна спољна политика није демократска, већ империјална, тако да то нема еезе. Поента је у томе ко подржава неки облик квислинштва, а ко је против тога. У том смилсу постоји паралела између љотићеваца и ЛДП-а.
Да, највише се огледало у вербалном негодовању, али рецимо и у одбијању њихових ултиматума, чврстом ставу према њима, па све до слања њиховог шефа, Бејлија, у ''магарећу клупу''. То значи да је при сваком неиспуњеном обећању Дража слао њега да јаше на зачељу колоне. А ноћу га ја остављао да спава што ближе друму, где пролазе немачки камиони. Не да би га заробили, јер је имао обезбеђење, него чисто, оно, дисциплинска мера, да осети опасност.
Упореди то са данашњим односом према много нижим западним чиновницима.
Лукачевићев поступак је зачетак ''Независне групе националног отпора''.