[Balkanski Srbin]

Професор Доктор Иван Пајовић стручно, трезвено о глобализацији и још којечему.
Браво за Доктора Пајовића а ни водитељ зачудо није био лош....овај пут. 

Међутим!
Времени њет ни за грађанске протесте ни за Марићевића јаругу, ђаво је однео шалу, Србија је данас окружена душманима жедним србске крви а СВЕ, СВЕ, СВЕ...смо испробали за последњих 30 година!

Међутим!
Рецепт за спас Србије је једноставан, траже се 300 храбрих, од Мајора па наниже, да се изврши бескрвни војни удар, суспендује Скупштина, похапси све од Вучића па наниже и да се укину све политичке партије на 10 година, да се формира Привремена Влада Народног Спаса којом би управљало трочлано Председништво састављено од три тела, једног Војног (3 члана), једног Црквеног (3 члана) и једног цивилног (3 члана), док би у случају неслагања Мјастобљуститељ (чувар Трона Србског Краља Војника) имао право да "пресече" конфликт као и право вета.

Тек онда Србија би могла да одахне и да се окрене реформи економији судства и осталих Државних Институција као и привредном развоју!

Evo ovako...

Kao prvo, Srbi su već iskusili vojni prevrat 27. 03. 1941. godine, predvođeni jugoslovenskim Franciskom Frankom u pokušaju, Dušanom T. Simovićem, jednim od najvećih srpskih izdajnika, za kog je isti taj Franko bio državnik i čuvatelj otadžbine. Kako su nas Britanci ubacili u mašinu i uzeli pod svoje i pomogli Austrijancima osvetu Srbima zbog Velikog rata, dali su nas Staljinu, da bi se do pada komunizma, zarazili istim, denacionalizovali i ateizmovali i da bi nas posle, nacionalno, verski i kulturno obezličene, uništili i pretvorili u neokolonističke sužnje. Tu smo pali na testu istorije! Bolje da smo pristupili trojnom paktu i da smo bili neutralni u ratu, poput Španije, dok se JVuO gerilno bori po šumama protiv domaćih izdajnika - komunista i čeka savezničku pomoć u borbi protiv nacista, sačuvali bismo se bar malo, tako ne bismo pali ni pod britansku kontrolu, ali ni pod sovjetsku, a ni pod američku... Franko je pre rata pobedio u građanskom ratu, to je bila njegova velika prednost, a mi smo ga u II Svet. ratu ispušili, da 'proste ljudi na izrazu.

Kao drugo, epoha Brozovijanskog totalitar-apsolutizma nas je mnogo koštala, ne samo ekonomski, već i nacionalno...
Bukvalno, bolje da je na vlast u Jugoslaviji, krajem II Svet. rata, došao Dimitrije Ljotić sa ZBOR-om, da prethodno nije poginuo. Ljotić je istina, bio znatnim delom mračna i negativna figura, on je bio nesuđeni jugoslovenski Žetulio Doneles Vargas, ali ništa ne bi bio gori izbor za vladara Jugoslavije od Tita. Bolje da je on vladao kao jugoslovenski diktator, sve je prolazno, bilo bi i prošlo bi i njegovo doba i ponovo posle njega bi se vratila demokratija u državu, a verovatno i monarhijsko uređenje, a on i njegovo nasleđe bi s vremenom izbledelo, kao Salazar i njegovo nasleđe u Portugalu. Ako ništa drugo, ne bi Srbi ostali bez svog nacionalnog, istorijskog i kulturnog identiteta, a možda bi i postali integralni deo savremene Evrope, pristupom u OUN i NATO, tokom hladnog rata, poput Frankove Španije i samim tim bismo izbegli tranziciju, bombardovanje i rasparčavanje države i nacionalne poraze i sramote.
U svakom slučaju, najbolje bi bilo da je ostala demokratska, ustavna kraljevina na čelu sa Karađorđevićima, a nažalost nismo i da smo postali integralni deo Evrope.
Uzgred, ispustili smo pravo vreme da postanemo ravnopravni članovi OUN i NATO-a, a to je period 1945-1962, tako bismo preduhitrili mnoge nedaće i postigli neko državno blagostanje...