21-10-2021, 09:02 PM
Није Ђурић "срце" команде Јужне Србије. Његова улога је више него предимензионирана када је реч о јужним крајевима. Имао је велику територијалну надлежност, али није могао да има апсолутну контролу. Зато су његови извештаји уполовљени, врло често и нетачни. Као командант једне велике области није био спреман за компромис, већ за сплеткарење. Његови извештаји о организацији јединица у источној Босни такође обилују нетачностима и сплеткама. Негде је и лагао, негде чак отворено исказивао љубомору. Подривао је и оне четничке одреде који су намеравали да пређу у јединице ЈВУО. Известио је Дражу да су Пећанчеви четници напали штаб у Добром Долу а то су заправо били Бугари. Ко се њему замерио аутоматски је добијао рђаве карактеристике. Најзад, Ђурић је већ затекао створену организацију која је постојала и пре његовог доласка. Није известио о правом стању које је владало у Топлици пре него што је дошао у јужне крајеве- да су четници бранили српски живаљ од насртаја Арнаута којима су обилато помагали Немци и да су листом прешли у редове Дражиних четника након што је Симовић наименовао Дражу за команданта јединица у земљи.
И зато Ристановић и Живковић, верујући његовим извештајима (овај крај - југ Србије - прим. аут- пре мог доласка био је мртав за Равногорску идеју) - смештају Дражину организацију у 1942. г, а треба 1941. Тачније, чим је Пећанац пристао да се придружи влади Недића, Дража је прекршио споразум о територијалној подели (западно од В. Мораве - ВК, источно - команда Пећанца; зато није било јединица ВК до августа 1941) и формирао је прве истурене штабове на подручју Јужне Србије. Први је био под редним бројем 12 (мајор Добривоје Маринковић, помиње се тек 1942, а треба септембра 1941), други 101 (на Копаонику - поручник Сава Симић, не помиње се), трећи 42 (Пирот - поручник Мирко Ћирковић, не помиње се) и четврти 43 (Ниш - капетан Миленко Рељић, помиње се тек у априлу 1942, а треба у децембру 1941). У почетку или до краја 1941. г. окупљали су и јединице у јужној Србији (углавном четничке одреде К.Пећанца). Конкретно. за подручје које обрађују, пре Ђурићевог доласка, задужен је био Нишки штаб који је имао широка овлашћења у вези организације. Такође је било и Дражиних изасланика (Павле Мешковић, Петруш Стефановић и др). Дража је послао и касније војводу Пчињског, капетана Ђорђевића да изврши организацију од Врања до Лесковца, али је он пришао Пећанцу. И тако даље.
И зато Ристановић и Живковић, верујући његовим извештајима (овај крај - југ Србије - прим. аут- пре мог доласка био је мртав за Равногорску идеју) - смештају Дражину организацију у 1942. г, а треба 1941. Тачније, чим је Пећанац пристао да се придружи влади Недића, Дража је прекршио споразум о територијалној подели (западно од В. Мораве - ВК, источно - команда Пећанца; зато није било јединица ВК до августа 1941) и формирао је прве истурене штабове на подручју Јужне Србије. Први је био под редним бројем 12 (мајор Добривоје Маринковић, помиње се тек 1942, а треба септембра 1941), други 101 (на Копаонику - поручник Сава Симић, не помиње се), трећи 42 (Пирот - поручник Мирко Ћирковић, не помиње се) и четврти 43 (Ниш - капетан Миленко Рељић, помиње се тек у априлу 1942, а треба у децембру 1941). У почетку или до краја 1941. г. окупљали су и јединице у јужној Србији (углавном четничке одреде К.Пећанца). Конкретно. за подручје које обрађују, пре Ђурићевог доласка, задужен је био Нишки штаб који је имао широка овлашћења у вези организације. Такође је било и Дражиних изасланика (Павле Мешковић, Петруш Стефановић и др). Дража је послао и касније војводу Пчињског, капетана Ђорђевића да изврши организацију од Врања до Лесковца, али је он пришао Пећанцу. И тако даље.