[Николај]

Погледао сам филм и морам рећи да је горе него што сам очекивао. Прво, нејасно је шта је уопште радња филма, нема заплета и расплета и иначе филм скоро да нема додирних тачака са романом "Чарапе краља Петра" који је ваљда требао да послужи као подлога. Догађаји су збутани, после Колубаре одмах креће напад Бугара и повлачење кроз Албанију.

Специјални ефекти су лоши, рецимо испаљивање граната из топова и њихове експлозије су потпуно неубедљиве, из авиона се види да је нека скромна анимација. Масовне сцене једва да могу да се назову масовним. Једино за  шта им скидам капу јесте избор глумаца за најважније улоге, нпр. глумци баш личе на историјске ликове из Врховне команде. Ристовски је пресликан краљ Петар, и овај мали доста личи на Александра, Путник и Мишић такође. То што се тиче техничке стране филма.

Фактографски, ствар је још гора. Рецимо Момчилу Гаврићу су целу породицу поубијали Хрвати из 42. домобранске дивизије. Он није био код куће и тако је претекао. Овде породицу му убијају војници који говоре на немачком, јер таман посла да нечим наљутимо Хрвате. Штавише, један Немац примећује Гаврића али га не открива и тако он остаје жив. Али игром случаја или не, Гаврић касније на бојишту налеће управо на тог војника, рањеног, и покушава да га убије из пушке (не успева јер је Маринко био бржи).

Српску војску као да чине војници који или немају никакво борбено искуство или је оно скромно, па се човек пита како су ови успели да победе онолика царства. Маринку саборац у току борбе објашњава делове топа. Официр даје погрешне елементе за паљбу, подофицир негодује јер је он одмах видео да то није добро.

Сцена са Гвозденим пуком у рову, кад се деру као ненормални и ударају кундацима у земљу - ужас јеботе. Сцене борби су тотално конфузне, не зна се ко кога и где напада, где су чији положаји, шта су задаци и циљеви јединица, артиљерци узимају пушке и бајонете и иду у јуриш, итд. Разговор у Врховној команди о плану напада на Колубари је на нивоу клинаца који играју Кантер страјк - ја ћу да их нападнем овде, кад они крену тамо, онда ћу да им дођем с леђа, тад су готови и томе слично.

Краљ Петар иде са само неколико војника у пратњи кроз албанске гудуре, иако вребају шиптарски разбојници па још успева да у тим вукојебинама, у снежној мећави нађе једног војника кога тражи, за кога му иначе нико није поуздано рекао где је.

Петар је толико капитулантски настројен у филму да сам очекивао да ће да каже - "Дај да потпишемо неки "бриселски споразум" са Швабама, не треба да гинемо." Има ту и много других мањих грешака (ословљавање са "генерале" уместо са "ђенерале", итд.)

Све у свему, још једно разочарење.