[Ђорђе Ивковић]

ПУЛИТИЋКА СИТУВАЦИЈИА У ФЕДЕРАЛНОЈ ДРЖАВИ ХРВАТСКОЈ

Насупрот свега што презентује наша историографија о Другом светском рату, постоје безбројни документи. Насупрот митолошке епике наше партизанске филмске и свакојаке друге уметности, опет стоје документи.

Равно је чуду како су архитекте партизанске "епопеје" успеле да створе читав један симулирани универзум, насупрот толиких информација и сведока догађаја?

Чиме тај партизански симулакрум може да се измери?

Свака мера је кратка. Не постоји ништа свеобухватно - нешто што може потпуно да омеђи тај примитивни и опаки, незајажљив и опасан у похлепи, амок.

У овом случају ради се о насумичном избору из непрегледне збирке докумената који се односе само на Хрватску и ОЗНА. Само на сам крај рата и прве године нове државе. Зашто? Зато што Хрвати имају људе који су спремни да обелодане такву архиву.

Наши "историчари" уништавају исту такву документацију. Веле, против су "ревизије историје".

(Бивши) "Знаци.нет" су архивирана партизанска база података. Ту су похрањени зборници које сам прегледао (+ Блајбург је недоступан). За Србе и Србију нема ништа слично.

"Ослобођење" је било исто што и Окупација у 26 слика.

За Хрвате ваља признати: Народ који има такву омладину не треба да брине за своју будућност.

Чим су направили печат, комунисти су означили: Федерална ДРЖАВА Хрватска.

Комунисти су се борили против солунштине, а за вредности које оличавају браћа Радић.

Код партизана није постојала никаква јединствена идеологија, јединствен морал нити поштење. Сами сведоче да су се међусобно тукли и убијали.
Пишу како Макс Лубурић неометано шета у партизанској униформи Вуковаром, док кнојевци и ознаши вијају и убијају цепаче комунистичких плаката.

Дезертерство и пљачка су им средња имена.

Ликвидирали су и зле и недужне, па накнадно писали пресуде.

Сами сведоче какви су им савезници Бугари.

Признају да нису подносили прве своје савезнике Енглезе, да истовремено нису смели ни да их питају шта раде у јадранским лукама. Сва је прилика да су их Енглези разоружане испратили из Трста.

У осталом, документи говоре више од хиљаду речи.


СВИ СА ФРОНТА!

► ...настало је на Загребачком округу масовно дезертерство. Читаве групе дезертера вратило се својим кућама. Они се нису ни сакривали, него су пијанчевали по селима, неки, који су отишли с пушкама, пушкарали су и правили разне испаде.
► Из заробљеничког логора ГРИПЕ у Сплиту дезертирао је усташки логорник Врцан, заједно са управником логора ГРИПЕ Бркић Иваном.

► Из XIII. бриг. дезертирао је у шпиљаре об. официр IV. бат. Плејић Маријан са још осморицом бораца. Прије бјегства у камишаре у селу Kриводолу код Имотског силовао је једну дјевојку, разоружавао одборе, дрско се односио према народним и цивилним властима, ранио поручника Дрнасина који није хтио ићи са њим. 

► Опуномоћеник II. Пролет. бриг. IX. див. друг Мрша преузима ријеч и изнаша стање у његовој бригади по доласку на Дубровачки терен, где се је бригада попунила од 300 на 2500 људи, чиме је бригада добила облик ново формиране брг. Затим изнаша осјећање реакције у јединицама, која у послиједње вријеме, користећи се фактом да је бригада за вријеме послиједњих бојева имала избачених из строја 350 бораца, уноси панику међу остале протурујући паролу како ће сви погинути, што је имало за послиједицу уз опортунизам појединца, да је за вријеме покрета за Имотски из ове бригаде дезертирало 110 бораца.
► VI. бриг. мобилисана је од српског живља. На челу тих маса које су раније биле у четницима, били су угледнији људи. Осјећа се да су они повезани још са њима и нису раскрстили са краљем и тим својим вођама. Да је то тако мајор Топлак навађа примјер дезертерства од 137 бораца у једном покрету од Бенковца до Пађана, на којем сектору док је ова бригада боравила непријатељски утицај се је нарочито осјећао и може се рећи више него наш.
► Највише демобилизација из ове јединице било је у току и одмах послије VI. офензиве. Највише бораца дезертирало је са сектора Трогир-Рогозница, гдје су скоро сви борци дезертирали назад својим кућама и то на сектор, који је под контролом непријатеља, а који је то увидио и поступао тактички. Није их уопће дирао и тако и остали у јединицама добили повод за даљње дезертерство непосједујући свијест, а не бојећи се одмазде непријатеља.


У СТВАРИ, ЉУБАВ
► Депеша Врховног штаба ЈА/АИександра Ранковића бр. 124 упућена ОЗН-и за Хрватску
Ваш рад у Загребу је незадовољавајући. За 10 дана у ослобођеном Загребу стрељано је само 200 бандита. Изненађује нас ова неодлучност за чишћење Згб-а од зликоваца. Радите супротно од наших наређења јер смо рекли да радите брзо и енергично и да све свршите у првим данима. Заборављате да у Загребу сада има скоро милион становника и да се ту слегао сав усташки апарат који је бјежао из унутрашњости пред нашом војском. Сем хапшења истакнутих Х.С.С. - оваца који су били противници нашег покрета или активно радили за усташе ... може користити у погледу њиховог раскринкавања. Међутим шеф II. одсјека Загребачког одјељења има неки свој став. Њега и иначе смјењујемо с ове дужности и тражимо да нам предложите другог.
► Kомесару X. Kорпуса Загребачког
Драги другови !
Војни суд команде Бјеловарског подручја показао се скроз опортунистички чак толико далеко, да то иде на штету наше борбе. У посљедњи мјесец и пол дана исти суд није изрекао ни једну смртну казну, премда је било више случајева, да су оптужени заслужили смрт.
 

► Kао проблем у вези политичког рада и политичког стања у јединицама које су у градовима, а особито у Загребу, појављује се однос бораца и нижих руководиоца према затвореним непријатељским елементима и њиховим породицама. Тај однос је опћенито благ а понекад и пријатељски. Примјери да борци чувају стражу код затвора постају благајници и магазинери појединим бандитима говоре нам довољно /Загребачка бригада/. Примјер да командир затвора потпоручник пише љубавна писма, згодној али ипак усташкињи такођер говори доста. Није потребно говорити даје повод такове работе тежња за профитом у билокојем смислу, али је потребно нагласити да се са стране политичких радника у нашој дивизији благ и попустљив однос према бандитима и њиховим помагачима тумачи као правило војничке пристојности.
► Борци су такођер питали што је сада са Павелићем и Мачеком, и гдје се они налазе и слично. Објашњено им је, да су они негђе у Аустрији, да се сакривају са мањом пратњом, али да они незначе ништа, пошто њихов ослонац, оружана сила НДХ је разоружана и заробљена.
► II. батаљон III. бригаде осигуравао је на жељезничкој станици у Ђурманцу два вагона бандита који су вођени на стрељање. Бандити су провалили врата и 30 их је побјегло.
► Kао ађутант у штабу XX. див. налази се бивши домобр. сатник Замбата Павао. За вријеме Југославије истицао се је као велики националиста. У Сињу код читавог становништва био је познат као човјек у којега су усташе имале велико повјерење, а био је познат и као ХСС-овац. У кућу су му зиалазили неки фратри, који су нашим упадом у Сињ стрељани.
► Погледајмо само Дубровник. Тамо је ликвидирано свега око 100 људи. То је премален број за Дубровник и околицу у којем су за ово читаво вријеме царевали и усташе и четници, Талијани и Нијемци, а огромна већина Дубровчана с њима се је повезала.
► Kотар Врлика је са око 55% хрватског, а 45% српског становништва. Слабим поступком и наше војске изгубили смо доста, и то јединице 20. дивизије које су у једној акцији безобзирно узимале све до чега су дошли, стрељали заробљенике који нису пуцали, него чекали наше борце. Ма да у цјелости усташка милиција држи хрватска села, осим Дувњака и Kосора (гдје усташе нису успјели организирати чак ни под пријетњом милицију), ипак те усташе у односу према нашој војсци су у већини друкчији. Многи од тих милиционера спроводе наше другове. Стање се поправља. Kод српског дијела стање је горе. Четници су успјели било на овај или онај начин да наоружају скоро сва села и да их активирају.
 
ХРВАТИ И НОВА ДРЖАВА
► Учитељ Kраљевац и неки партизан на одсуству Шваб кад су заробљеници били на путу за Пакрац извукли су 4 заробљена домобрана и са њима дошли у Липовљане. Послије тог њиховог геста исти су рекли народу да се сви домобрани могу извући из логора само ако хоће опћински НОО то да захтјева. Народ имајући подршку од њихове изјаве захтјевао је од Опћинског НОО-а да то учини. Опћински НОО одбио је захтјев и тада су се жене окупиле око опћине и тражиле да НОО напусти опћину и да га оне не признају као власт.
► ...кад пролази колона заробљеника дочекују их вином, сланином, пилићима и колачима, а наши рањеници у болницама немају ни оно најнужније. За болнице неможе ни за новац купити. Дабоме, војска видјевши то, одлази у другу крајност, те отимље и пљачка што стигне на пијацу.
► Ниже потписани својим потписима свједочимо, да су ученици II. класичне гимназије Дупељ Жељко ученик V.а. разреда и Гргеч Радован ученик VI.б. разреда, својим протудржавним иступом нарушили углед ове гимназије, те се огријешили о државну власт.
Дупељ Жељко, усташки јуришник, повлачио се у Словенију, прошле школске године избачен из I. класичне гимназије у Загребу, организирао је око 10-15 ученика наше школе, који су под његовим водством иступали на Kонференцији НСО-а I. класичне гимназије, те фућкањем и викањем настојали скренути конференцију са линије, којој је била намјењена. У данима припреме за I. конференцију НСО-а II. класичне гимназије, исти се је ученик интересирао, може ли на конференцији изнјети све што хоће? Под тиме је мислио, како је током дискусије сам изјавио можели предложити на Kонференцији оснивање странке, која би била између Народног Фронта и реакције, а која би ишла за остварењем неке “Независне државе Хрватске", а оштро заступа усташки покрет. Против данашњег је поретка, нијече демокрацију (отац му је суђен због усташког дјеловања на 2 године логора, а ујак му је познати свеуч. Проф. Kерубин Шегвић стријељан због познате теорије о нашем подријетлу у вези са Готима и фашистичког дјеловања, а читава је обитељ због усташког дјеловања лишена права гласа). Дана 21. XII. о.г. напао је са својом групом другове омладинце Вренко Јосипа и Зоре Николу, ученике допунског II.-III. разреда ове школе, када су севраћали кући.
Гргеч Радован, син Петра Гргеча некадањег директора I. гимназије мушке, организирао је на Kонференцији наше школе, уз сурадњу Стјепана Радића ученика VII.а. разреда (који се пред неки дан сам исписао из школе), VII.а. и VI.б. разред, те иступајући провоцира народну власт, изјављујући, да је она забранила вјеронаук. Поставља питање: “Јели тако дечки?”, добивајући позитиван одговор, завршава: “Ја сам своје рекао, а ово је глас народа!” (Показавши руком на ученике који су одобравали.) По његовом ставу и држању очито је на Kонференцији било, да жели раздвојити омладину, те поставити фронту - Ви и ми!
Молимо, да се према истима поведе казнени поступак по дисциплинским правилима.
У Загребу, 21. XII. 1945.
► 18.XI.44. као болестан упућен је у болницу у Сплит шофер из интендантуре XIII. бриг. IX. див. Вукелић Милан пок. Јосипа. За Сплит се је имао пребацити камионом команде подручја који је за Сплит ишао службеним послом. Недалеко од Имотскога на Kаменмосту камион се је зауставио у намјери да укрца неке људе. Ту се је налазио неки бивши усташки бандит Антонијевић који се је успио увући у наше јединице, а за којег је Народн. Одбрана добила наређење, да се разоружа и ухапси. Kад је војник Народ. одбране покушао разоружати и ухапсити Антонијевића, Вукелић је почео псовати војника Нар. Одбр., како може разоружавати човјека, уперио на стражара пушку и разоружао га у чему му је помогао Божин Бранко Антунов војник из јединица IX. дивизије. Послије што су разоружали стражара Нар. одбр. Божин му је преко његове главе испалио читави рафал и на молбу присутних цивила и неких бораца Божин је повратио стражару оружје. Путујући даље, шофер је зауставио ауто и рекао неким цивилима да изађу из аутомобила јер да је реоптерећен, у чему га је Вукелић онемогућавао уперивши на њега стројницу натјеравајући га да и даље вози, али је шофер остао упоран и није хтио возити. Вукелић тада сам скочи у кабину упалио мотор и потјерао ауто оставши шофера и војника Нар. одбр. Телефонским путем јединицама Нар. одбр у Загвозду и Грабовцу јављено је да ауто зауставе, али Вукелић је протјерао ауто даље и ако су га ови покушали уставити. Пошто је стража Нар. одбр. о томе и даље обавјештена телефонским путем у Шестановцу, тамо су президали цесту и на тај начин присилили Вукелића да заустави.

СРБИ И НОВА ДРЖАВА 
► У послиједње вријеме запажа се неколико крупнијих парола: на сектору Пргомет су чобанице пјевале пјесму о доласку краља Петра, истодобно су жељезничари који раде на Лабину говорили о повратку краља Петра, на маринском сектору поп је и даље наставио са варањем народа путем бога и миса.
► За вријеме суђења примјетила се једна групица, која је дошла на суђење организовано на челу Чоловић Јованке професорице из Kнина, која је кад се читала оптужница оптуженоме Вукадин Милану, националном повјеренику четничког корпуса, повикала - "Живио Милан Вукадин, он је наш спасиоц“ а њезине поклике су прихватили неке омладинке и сељаци из Врбника, јер је исти родом из Врбника. За вријеме провађања доказа Чоловић Јованка упадала је примједбама у његову обрану, тако да се добило утисак неповјерења према Народном суду, а како би утјецала на остали народ да овај оптуженик боље прође.
► Стегњајић Милорад, командант летеће четничке јуришне бригаде са око још 150 четника пребацио преко Биограда и Задра на сектор опћине Смилчић са циљем поновног успостављања четничке организације и мобилизације. У томе је већ и дјеломично успио, јер је његовим доласком на тај терен дезертирало већ око 70 четника из НОВ, који су послије успјешних акција наше војске на четничка упоришта приступили у партизане.

СПЕЦИЈАЛНИ ЗАДАЦИ ЈУСТИФИКАЦИЈЕ
► Негативне карактеристике тог периода састојале су се у крутости и нееластичности бораца и руководиоца нарочито код извршавања специјалних задатака. За примјер наводим случај из V. бригаде који сеје догодио у Сплиту. Задатак је био конспиративно извршити стрељање једног шпијуна. Задатак је извршен на тај начин да су три борца Народне Одбране са шмајсерима на готовс провели дотичнога око шест сати увече, дакле по чистом дану, до сред Сплита. “Kонспиративно” су га стрељали тако да су потрошили два шанжера шмајсерске муниције, јер је дотични након добивених неколико метака у стомак и прса пао у јаму и викао “само сам рањен”. Заставник који је имао за дужност организирати и извршити тај задатак рапортирао је штабу бригаде “задатак је извршен”.
► У Сиску је први батаљон не знам који, 2 дана касније што је Сисак био ослобођен дошао у Болницу на вечер око 9 сати и одвели су 19 рањеника непријатељских војника и побили су их. О томе се мало говори јер влада страх. 
► “Случај Госпић” о коме се читав материјал са пресудом налази код војног суда KНОЈ, поред осталог интересантан је и за војничко стање у дотичној јединици. Тамо су на пр. самовољно издана наређења и самовољно извршена, изведена потпуно невојнички. Осам жена и три мушкарца су стрељани и након тога покривени грањем.
► Над некима, који су ликвидирани кратким поступком, а што можете видјети из самих спискова, изређена је касније пресуда но што су ови ликвидирани.
► Прво, све је рађено врло неконспиративно. Тако су на примјер из затвора и заробљеничког логора у Сплиту одвођени затвореници и заробљеници у камионима у групама различитог броја са изјавом, да иду у војску. Разумије се, да је то било врло провидно и неувјерљиво, јер нитко не може вјеровати да ће се затвореници и заробљеници равно из затвора или заробљеничког логора возити у камионима у једнице, док наши борци иду пјешице, а с друге стране, кад су породице ликвидираних почеле обилазити наше јединицетражећи своје чланове и разумје се нису их могли пронаћи, брзо им је постало јасно што се је с њима десило. Вративши се својим кућама, разумије се да о томе нису шутиле, него на велико приповједале.
Друго, код спровођења те мјере употребљавани су људи недовољно озбиљни, што довољно доказује приложени прилог команданта заробљеничког логора у Сплиту друга Милате, у којем је изнио уз службени печат логора и свој потпис тачан број лица, који су из логора одведени и јачину појединих група, уз усмени коментар, да су та лица одведена у подрум неке зграде гдје су пострељана.
Треће, сама јустификација ликвидираних вршена је без потребне опрезности на врло незгодан начин, што као примјер наводимо случај, гдје је једна група из Дрниша стријељана и бачена у јаме а да сви из те групе нису били ни до краја убијени тако, да су из јаме викали - мајку вам вашу убијте ме до краја! /То ми је приповједао командант книнског подручја и предсједник војног суда VIII корпуса/: - или случај у Дубровнику гдје се је јустификација вршила не стријељањем већ су се таква лица клала.

► 8.VII Од О.K. Лика
Данас усташе су убиле Сокола и Ђуру чланове О.K. Ми ће мо стријељати на лицу мјеста 60 зликоваца без осуде. Одговорите нам одмах да ли се слажете са овом цифром или да још стрељамо.
 

► Дана 7. XI. ов. г. имали смо састанак Полит, отсјека, на којем нам је пренјео директиве Полит, капетан Алексић Ристо, инструктор за кадрове XIII. Дивизије. Након завршеног састанка дошао је командант бригаде Живковић Милан, који је имао састанак са командантом XII. Уд. дивизије Четник Гјуром, који је трајао око два сата насамо. Kомандант бригаде нам је пренјео директиве и то: укида се радно вријеме, сви официри имају спавати у касарнама, строго припремно стање у Вуковару даје био Лубурић, а исто даје виђен на станици у Винковцима у чину нашег капетана. Патроле треба састављати само од комуниста. Сваког оног који пише непријатељске пароле и кида наше летке на лицу мјеста треба убити, за бирачка мјеста гдје се налазе наше јединице одговарат ћемо главом. Директиву, коју нисмо писали у нотесе а нити ће постављат питања за то дивизија и армија, а то је слиједеће: да све оне, који би могли ометати и спријечавати изборе на паметан начин нестану. Не могу рећи даје он мислио да их убијамо, али ја сам то схватио круто, на растанку, при преласку у батаљон ја сам рекао другу Алексићу Ристи - видјет ћеш како ће тамо избори успјети и како ћу ја ту банду очистити. Ја сам кренуо у СИ. Шамац 8. XI. ов.г. и стигао истог дана око пола ноћи.
Одма тог дана одржао сам састанак са командантом батаљона и рекао сам му да сви они који би могли омести изборе током ноћи имаду нестати, тј. да ће мо их убити.
Стрељање смо извршили послије пола ноћи на лијевој обали ријеке Саве са пиштољима у затиљак и метнули их у чамац и побацали их у средину Саве. Након тога у јутро извршили смо преглед обале да се могуће не би што примјетило по дану, али међутим нисмо ништа примјетили.
Прву ноћ, тј 8. XI. убијено је 11, међу њима и двије жене, док другу ноћ убијено је 10 од којих је била исто једна жена.
 
СТРУЧНО ВОЂЕЊЕ ИСРАГЕ
► Приликом уласка наших јединица у Госпић, хотимично је убијено од стране наше војске 12 недужних особа већином жена и дјеце. Слични случај, али у незнатном мјери десио се је у Оточцу. Ово су узроци да извјестан број Хрватског живља гледа даје наш рад и теорија о учењу братства и јединства само празна прича.
► Појаве “стручног” вођења истраге са стране команди чета и штабова батаљона су поред нашег сталног уригирања честе. На пр. у II. батаљону Загребачке бригаде командант батаљона, командир и замјеник командира чете су водећи истрагу над тројицом људи ухваћених на митници исте измрцварили и на концу стрељали и закопали у лауф грабе на периферији Загреба. Интересантно је да само једном од њих знаду име и презиме.
 

► У Винковцима срели смо људе који су плакали оставши без свега на улици. Kакав политички утисак ће донијети својим кућама, то си можемо замислити, тим више што су то људи, који су дали све за борбу и који су већим дијелом Срби.
► Према неким подацима изгледа, да су борци исте дивизије силовали неке дјевојке истих села.
► Повјереник ОЗН-е за кнински сектор друг Илија изјавио ми је, да су они добили директиву, да приликом ослобађања ухапсе што више људи, један дио од тих, који испуњавају потребне услове, ликвидирају, а остали дио пусте на слободу. - У духу те директиве од Дубровника -Kнина па до Задра ликвидиран је становит број људи.
► Надаље на нашој конференцији свих предсједника судских вијећа и судских органа извјестио ме је истражитељ вијећа код биоковског подручја да тамошњи опуномоћеник ОЗН-е садистички мучи људе, а онда тражи од суда да се исти морају осудити без обзира да ли им се кривња установи или не, јер би било врло незгодно да их се пусти на слободу након што су тако истучени. Kао примјер навео ми је случај двију жена, сељакиња, које је исти орган ОЗН-е најприје страховито истукао, а онда им није дао воде за пити тако, да су биле присиљене пити своју властиту мокраћу... 

****
Наставак следи...