[zstoja]

Овако нам је код нас:
Прошли септембар/октобар једва сам претрајо. Од тад идем на контроле, држим се прописаног итд.
У мају одем код реуматолога. Она каже "Ваша болест је у терминалној фази, мораћете до краја живота да користите Пронизон". (Пронизон колико је лек, толико је отров).
Нефролог онда каже "Морате да прекинете са Пронизоном. Фала, довиђења".
Обе су у праву, али шта да радим не зборе.
И тако, сам сам се сналазио са терапијом.
У новембру нова контрола. Моја нефролошкиња "нема термина". Пошаљу ме код друге. Она каже "Шта сте дошли, нисте мој пацијент!" Вели, "Ај добро, погледаћу. Налази нису тако лоши, контрола за годину дана. Здраво, довиђења".
Ето тако, у прилици сам да годину и по сам себи ординирам терапију.
Наравно, отићи ћу приватно, али не очекујем неко добро решење. Мунтаће ме лево десно, дај ово, дај оно, и на крају ће рећи "Знаатеее..."

Nadji najboljeg lekara, ne zali pare, jer sto ne platis na mostu platices na cupriji, to vazi za sve pa  i za
lekara. U Srbiji su najbolji ovi koji predaju na faksu i tezgare okolo, u Americi ne, cak spurotno, ti sto predaju
na faksu nisu za praksu.

I nije mi jasno sto "nisi moj pacijent". Kod nas dolaze i odlaze pacijenti. Kaze faksiraj ovom lekaru svu
dokumentaicju, idem kod njega. Mi faksiramo. Niti mi pravimo problem, niti taj lekar. On jos srecan, ima pacijenta vise.

Jedina problem je sto moja zena posle takve obicno nece da primi nazad. Desava se da ga novi lekar upropasti, pa
ona mora ponovo sve do nule, a recimo jos se ne tretira kao nov pacijent(malo vremena proslo od odlaska) i treba
da se lomi za male pare. Reko nemas dusu, covek ima pravo da proba na drugom mestu..., al ona me ne recka 2%. 
Mozda i u pravu. Zene su surove...