[Monarhist]

ПОП САВО БОЖИЋ - КОМАНДАНТ ТРЕБАВСКОГ ОДРЕДА

Поп Саво Божић је рођен 1886. године у Доњим Осјечанима од оца Марка и мајке Павлије. Као и сва српска дјеца тога времена производњи се учио у породичној задрузи, историји и етици из народног предања и пјесме, а вјери из традиционалних обреда и урођене побожности. Ту је био темељ и суштина образовања и васпитања, а све остало је била само надоградња на чврст темељ.
Младог свештеника је одмах на почетку његовог духовоног дјеловања чекало велико искушење – Први свјетски рат. Као и све Србе од знања и чисти чекала га је Голгота. Прво је затворен у злогласну Црну кућу у Бањој Луци, а одатле депортован у логор у Араду из кога је успио побјећи и уз помоћ Руса се пребацити у Солун гдје се прикључује српској војсци и са њом учествује у пробоју Солунског фронта и у великом ратном походу на ослобођењу и уједињењу свих српских земаља. На томе путу искушења показао је да посједује све особине свог народа чврстину, одлучност, храброст и издржљивост. Био је и робијаш и ратник, али у сваком тренутку је остао оно што је био по животном опредјељењу – православни свештеник, непоколебљив у вјери и у служби народу и када му је најтеже.
Када је фашизам свом својом бруталном жестином грунуо на Балкан, поп Саво је био приправан да се суочи са још једним злом. Снагу је црпио из хришћанског поимања живот и човјека и опредјељења да се служи Богу и народу. У борбу против узаврелих националних страсти, запаљивих идеологија и бруталне силе ушао је урођеном добротом, разумијевањем и повјерењем, спремношћу на разговор и договор, хришћанским милосрђем и праштањем.Таквог миротворца представници народа су на Ђурђев дан 1942. године изабрали за комаданта Требавског Одреда. Одред му је служио да његовим оружјем заштити народ од кољача и паликућа када других средстава није било, да и њим брани ово подручје од судбине Козаре и Јасеновца, али да својим ауторитетом комаданта брани и друге од Одреда. Снагом свог духа и Одреда одгонио је злочин и злочинце са овог подручја, чувао и сачувао народ и његове домове.
Поп Саво је мучки ликвидиран од комуниста највјероватније код Теслића 1. маја 1945. године.
Државна комисија ФНДЈ за утврђивање ратних злочина издала је саопштење број 69. од 1. јула 1945. године у коме се каже да је поп Саво Божић „издајник свог народа.“
Постао је издајник зато што није издао свој род, своју вјеру и свог краља. Како онда звати оне који све ово издадоше одједном и заувијек?!

Нека је вечна слава оцу Сави! Див јунак, не само Требаве него и Посавине у којој је био омиљен и у којој је омиљен и дан данас. Људи таквог формата као што су отац Саво, капетан Павле Гајић (његов помоћник и командант 5. Посавске), Милош Ботић и многи други се данас тешко мегу пронаћи. Онакву личну жртву какву су они поднели ради нас свих, мало ко би поднео данас. Нека им је вечна слава и хвала, као и свим јунацима Требаве и Посавине!