[Ђорђе Ивковић]

Један "новинар", иначе убеђени удбашчић, у нападу искрености или глупости, једном приликом је, пре неколико година, тачно назначио колико је предвиђено да нека опција може да добије гласова у Србији. Ова просредњоевропска, шатро обреновићевска опција треба да добије око 40 %, прозападна опција од 15 до 20%, а изразито национална највише до 10%. Чак је нагласио да постоји и четврта опција, а то су тзв антиваксери, промотери аутохтоне историје и слично, који могу да имају до 2-3%. Када се све то сабере кроз овакав изборни систем, када се зна да удба подметне своје људе и прави патриотске листе, посвађа "лидере" десничара и слично, ми добијемо "вољу народа" тачно оно како је удба прописала. На такав резултат надовеже се и инжењеринг и онда имамо скупштину са, између 75 и 80% посланика, који су убеђени еуфанатици.
И није то рецепт намењен само за Србију. Али, Србија нема ни минимално државних и културних установа које би, по природи ствари, амортизовале такав утицај са стране. Зато Србија личи на ратну зону где једна ратна страна нема ограничења шта све може да чини на тој територији.

Зашто "шатро обреновићевска опција"? Мислим да је ова власт коктел обреновићевске, недићевске и неокомунистичке политике.

Ова власт је првенствено нео-аустрофашистичка. Нема она у себи ништа комунистичко/бољшевичко. Обреновићевско и недићевско ни случајно. Препознаје се снажни елемент титоизма, који је по својој природи фашистички и емотивно везан за Аустро-угарску. Кад видите ко спроводи ову модерну политику, видите да су листом изданци аустроугарски. У њих и неумрла југо-УДБА и Западни пријатељи имају поверења. Србијанци су њихови дефинисани непријатељи. Оно мало комуњара и удбашких пулена из централне Србије су скрајнути на мање важне позиције. Под присмотром су. Добро се пази да се који не отме и дигне главу. Кад прелистате "опозицију" исти случај. Кад погледате НВО сектор, исто. Кад погледате културни и информативни сектор, исто.
Не знам како никоме не пада у очи - у вези кризе у Украјини, практично сви војно-политички "аналитичари", без обзира коју страну подржавају (а били за Укре или Русе, заједничко им је да су верни Вучићу и Титу), све натеже на (и)јекавицу и динарске дијалекте. И наравно, Љубан Каран, срески шпијун на диспозицији. Одакле толики војни експерти са Грмеча и околине, из Бихаћке републике, све до Загреба? Да нешто знају не би "убјежали" вамо. Како никог нема с Маљена, из Шумадије, да бар кажу рећ-две? Да чујемо и глас домаћина?
Шта Србији значи хоће ли нас водити Вучић,Ђилас или Јовановић? Иста говна. Преживале је Србија свакакве окупаторе, али ове, номинално своје, али дубоко антисрбијанске, неће. Не може. Не бива. Кад те свој окупира нема спаса. То нису чак ни "потурице" и "немчари", јер и такви имају нешто своје. Ови су негација. То им је идентитет. Они немају своју тачну нацију. Не може им бити идентитет бивши завичај из кога су неславно утекли. Њихов идентитет се заснива на негацији. На анти-србијанству. Мађар је Мађар, муслиман је Бошњак. Ови нису ништа а владају, слушајући спољњег окупатора. И то је крај.